Bespomoćnost.

Tako se u jednoj reči može opisati osećaj zaposlenih u nekim privatnim firmama u Srbiji kad ne dobiju plate na vreme.

Često nemaju sindikat, pojedinačno nemaju novca za advokate i sudske troškove, a ako štrajkuju - rizikuju da dobiju otkaz.

U takvoj situaciji našle su se higijeničarke iz Novog Sada koje su se prošle sedmice okupile ispred sedišta firme tražeći do poslodavca da im isplati zarade, objavio je portal 021.

Jedna od njih je Danica Tapavica koja za BBC kaže da su prethodne plate dobijali iscepkano - u ratama „od po tri, pet, osam hiljada dinara".

„Žalosno je. Valjda i mi treba da jedemo i platimo račune, a to su naše zarađene plate", kaže Tapavica koja u toj firmi radi već 26 godina.

„Zna da bude, već godinama, kriza u martu ili aprilu, ali ovo je sad prevazišlo svaku meru", kaže ona.

Iz firme „Haus majstor higijena i profesionalni upravnik" navode da je isplata jedne zarade bila sporna, ali da očekuju brzo rešenje.

Iz Ministarstva za rad za BBC su odgovorili da se tokom 2021. godine zaposleni kod poslodavca „Haus majstor higijena" nisu obraćali inspekciji rada povodom neisplaćenih zarada, niti drugim povodom.

„Shodno navedenom, inspekcija rada nije vršila inspekcijski nadzor kod ovog poslodavca", dodaju u odgovoru.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Å ta raditi kad ne dobijete platu?

Ukoliko ste po ugovoru o radu zaposleni u privatnoj firmi, a ne dobijete platu na vreme, prvo što vam treba jeste obračun zarade - onaj platni listić na koji ljudi često ne obraćaju pažnju.

Sa tim dokumentom može se obratiti nadležnima - Inspekciji rada Ministarstva za rad.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade i dužan je da uz to dostavi i obaveštenje da novac nije isplaćen i razloge za to, navode iz Ministarstva za rad.

Obračunski listići mogu se dostaviti na bilo koji način - lično, poštom ili mejlom.

„Po Zakonu o radu, poslodavac je u obavezi da svakog meseca zaposlenima izdaje platni listić", kaže profesor Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Platni listić ima snagu izvršne isprave.

Drugim rečima, zaposleni bi sa tim i još jednim dokumentom - predlogom za izvršenje mogli da odu u nadležni sud i tako se naplate.

Kad sud donese rešenje o izvršenju Narodna banka nalaže prenos novca sa računa poslodavca na račun zaposlenog.

„To je malo kukavičije jaje, jer to važi samo ako na računu ima pare.

„Ako nema para na računu, oni nemaju odakle da ih skine, zakon poznaje i mogućnost prodaje pokretnosti koje su u vlasništvu firme", ističe profesor za radno i socijalno pravo.

Šta ako ne dobije obračunski listić?

Dešava se da poslodavac ne izda platni listić zaposlenima, posebno kad ne isplati novac.

I tada je za žalbe radnika adresa - Inspekcija rada.

Inspekcija po prijavi izlazi na teren i kad se utvrde sve činjenice, rešenjem naloži poslodavcu da zaposlenom dostavi obračun zarade, a protiv poslodavca može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

„Po Zakonu, ukoliko vam poslodavac ne dostavi do kraja meseca obračunski listić za zaradu iz prethodnog meseca, to se smatra prekršajem i može za to da odgovara.

„Ako ne isplati zaradu, to je novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara, a ako ne dostavi obračun zarade ista je kazna od 800.000 do 2.000.000 dinara", navodi Urdarević Zakon o radu.

Nije isto da li je Ugovor o radu ili PP poslovima

Važno je znati da nemaju ista prava ljudi angažovani po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i oni koji imaju Ugovor o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme.

„Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je ugovor van radnog odnosa i ne vodi do primanja zarade, nego naknade zarade.

„To lice nije zaposleno u smislu Zakona u radu, nego je radno angažovano i u tom slučaju obračunski listić se njima i ne izdaje", kaže Urdarević.

Obračunski listić se izdaje samo za zarade, ne i za naknade.

Privremeni i povremeni poslovi su po prirodi kratkotrajni - po pravilu do 120 dana najduže u kalendarskoj godini.

Oni koji rade po ugovoru o PP poslovima, a ne dobiju naknadu - imaju mogućnost da tuže poslodavca i ponovo, da se obrate Inspekciji.

„Inspekcijska zaštita je tim ljudima posredno dopuštena, ali inspektori prevashodno štite lica u radnom odnosu, a ne ona van radnog odnosa.

„Nekad se desi da izađu na teren, a nekad i ne izađu, zato je osnov rada jako važan", kaže Urdarević.

Inače, oni koji su ovako angažovani nemaju pravo ni na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, regres, već samo na ugovorenu naknadu uz poreze i doprinose.

Kako se obratiti Inspekciji?

Ako smatrate da su vaša radna prava ugrožena, možete pod imenom i prezimenom ili anonimno podneti prijavu inspekciji rada, pisao je portal Radnik.rs.

„Inspekcija rada može da primora poslodavca da prijavi radnika koji radi na crno, ali inspektori ne mogu da ga primoraju da, na primer, nadoknadi štetu ili isplati zaostale zarade radniku, već može samo da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca", navodi se u tekstu portala o kršenju prava radnika i radnica.

Za to ne postoji utvrđen obrazac, već se u slobodnoj formi navodi šta je predmet prijave, a bitno je precizno navesti sve podatke o poslodavcu, tačno ime firme i adresu.

Broj Info centra za rad i inspekciju rada resornog ministarstva je 011/303-86-77, a ovde se mogu pronaći kontakti kancelarija Inspekcije za rad po opštinama i okruzima.

„Uvek savetujem stranku da unajmi pravnog savetnika, jer se oseća sigurnije i to deluje ozbiljnije, ali suštinski nikakva posebna procedura nije tu predviđena.

„Vi imate dokaz da listić nije vama dat i imate pravo da se žalite", ističe Urdarević.

Isto važi i ako je dobio platni listić, a misli da mu je zarada neosnovano umanjena - zaposleni može da pokrene sudski spor.

Pokretanje sudskog postupka i angažovanje pravnog savetnika zahteva i novac, što često ljudi koji ne primaju plate ne mogu da priušte.

„To su neka polovična pravna rešenja, koja jesu doneta u cilju zaštite zaposlenih, to je nesporno.

„Nije loša ideja, ali svaka normativna ideja može u životnom obliku da se pretvori u suprotnost", navodi Urdarević.

Kako to izgleda u praksi?

Pred sudom dugo i sporo.

„U našoj državi teško, moram tako da kažem, to su sporovi koji traju dugo i zaposleni svoja prava ostvaruju teško", ocenjuje Dragica Mišljenović, viša savetnica za pravna pitanja Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost.

„Ukoliko poslodavac otpočetka krši prava, prava se ne mogu ostvarivati drugačije nego pred sudom", dodaje.

Sudski sporovi traju tri godine i duže u proseku, kaže Mišljenović.

Može li sindikat da pomogne?

U novosadskoj firmi, po tvrdnjama higijeničarki sa kojima je BBC razgovarao, sindikalno organizovanje ne postoji.

Profesor Bojan Urdarević smatra da nema nikakve veze da li u nekoj privatnoj firmi postoji sindikat i da to ne bi olakšalo put nekom ko se nađe u situaciji da čeka zarađeni novac.

„Sindikat ne može na te stvari da utiče, ono što može je da eventualno u neformalnom kontaktu s poslodavcem utiče na njega i da ga malo kontroliše.

„Pošto u privatnom sektoru dobar deo sindikata su bliski sa poslodavačkim strukturama teško je očekivati da će oni mnogo da se angažuju", ističe profesor.

Sindikat može posebno da pomogne u narednoj instanci - pružanju pravne pomoći, uverena je Dragica Mišljenović.

„Ljudi znaju šta su njihove mogućnosti, a mi se kao sindikat obraćamo u njihovo ime Inspekciji rada i vodimo sudski spor, naravno po njihovom ovlašćenju.

„Mnogo je teže da pojedinac to sam završi", uverena je Mišljenović.

Neretko, značaj organizovanog sindikalnog delovanja ljudi uvide tek kad se nađu u nekoj problematičnoj situaciji.

„Sindikalno organizovanje nisu polutke i nabavka zimnice, nego upravo borba za zaštitu njihovih radnih prava.

„Ako se solidarnost podigne na neki nivo, mislim da će svima nama biti mnogo bolje", zaključuje Mišljenović.

Blago odstupanje u dinamici isplate

Deluje da je solidarno postupanje novosadskih higijeničarki urodilo plodom.

U međuvremenu, dobile su platu za jul, a obećano im je da 10. oktobra dobiju avgustovsku zaradu.

U saopštenju firme potvrdili su da se suočavaju sa problemima, ali da očekuju njihovo prevazilaženje „bez većih poteškoća".

„Zabrinutost radnica higijene, koju su izrazile svojim okupljanjem ispred prostorija naše firme, zbog blagog odstupanja u dinamici isplate zarada u poslednjih mesec dana, sasvim je razumljiva.

„Privredna kriza povezana sa pandemijom virusa kovid-19 dovela je u velikom broju preduzeća, što je slučaj i u našoj firmi, do izvesnih problema u poslovanju", navodi se u saopštenju firme koja pruža usluge čišćenja.

Danica Tapavica podseća da su upravo tokom pandemije korona virusa čistačice bile prve na udaru i da je „žalosno" što su kroz protest morale da traže prava.

Preuzeto sa BBC na srpskom

Prosečna plata u Srbiji je 60.300 dinara, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da sa dve takve plate može da se živi pristojno.

"Nisam ja neko ko živi mimo sveta i dobro znam da nije lako ako porodica ima samo jednu platu i kada je ona 80.000 dinara. Ali mora da se ima u vidu da smo u prošlosti imali stopu nezaposlenosti od 26 odsto, a da je ona danas između osam i devet odsto, što znači da u najvećem broju porodica imamo više od jedne plate. Mislite li da bih predlagao da svima isplatimo po 100 evra da ne znam koliko to ljudima znači? Naravno da je teško, ali ne može Srbija za šest godina da sustigne Nemačku", rekao je Vučić za "Novosti".

Predsednik Srbije je dodao da se polako približavamo tom standardu i da će to da traje.

"Plate će na kraju 2025. godine da budu blizu 900 evra, mada sve zavisi i od korone, koja nas je prošle godine upropastila. Ni tada to neće biti dovoljno dobro, ali će biti tri puta više nego 2014. godine. To pokazuje da se krećemo u dobrom pravcu. Ako neko kaže da može da poveća platu za 150 evra na godišnjem nivou, taj je notorni lažov, jer bi nam za to bila potrebna stopa rasta koja ne postoji ni u Aziji, a kamo li u Evropi", kazao je Vučić.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

On poručuje narednim generacijama da treba da se koncentrišu na ostanak u Srbiji.

"Razlika se drastično smanjuje između onoga kako je napolju i onoga što imamo u svojoj zemlji. Vratio se Stefan Milenković, vraćaju se inženjeri, drugi uspešni ljudi, koji ovde imaju visoku platu. Ali zato moramo da vodimo računa da im ne ostavimo visok javni dug i da imaju posao", ocenio je predsednik Srbije.

Autor: Tanjug, Novosti

Sud je doneo odluku da je u slučaju porodilje koja je sama plaćala doprinose kako bi je poslodavac prijavio, a onda ipak dobila otkaz, reč o diskriminaciji.

Tužbu je podnela poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja za RTS ističe da je raskid radnog odnosa sa trudnom ženom direktna i nedvosmislena diskriminacija na tržištu rada.

"Pored otkaza, videli smo da se radi i o uceni. U pitanju je bio blanko otkaz. Ona je morala sama da uplaćuje doprinose i da vraća novac poslodavcu. Nije bila u mogućnosti da obavlja redovne lekarske preglede iako na to ima pravo. Ovo je direktna diskriminacija na osnovu pola. Samo su žene te koje mogu odsustvoati zbog trudnoće", kaže Janković.

Ona smatra da je prvostepena presuda Višeg suda snažna podrška.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

"To je ohrabrujuće za našu instituciju i nismo se dvoumili nijednog minuta. Otišli smo kod nje da dobijemo saglasnost za vođenje takozvane strateške parnice", kaže poverenica za RTS.

Navodi da je previše poslodavaca koji krše zakon i da presuda šalje poruku da može da se napravi društvo vladavine prava i pravde u kojem se poštuju svi zakoni.

"Jako je dobro što smo dobili na prvom stepenu parnicu. U toku je pisanje odgovora na žalbu. Videćemo šta će odlučiti Apelacioni sud, ali bilo bi dragocena presuda koja bi slala poruku, što i jeste cilj strateških parnica", objašnjava.

"Mi smo se obratili i pisanim putem PIO fondu i ministarstvu da preduzme mere jer treba izvršiti kontrolu šta se desilo i kako je moguće da jedna institucija može da vas odjavi tek tako unazad godinu dana", kaže Brankica Janković.

Izvor: RTS

Za projekat "Moja prva plata" koji je pokrenula vlada u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, najviše kandidata prijavilo se u Beogradu.

Sledeće nedelje zvanično će početi i potpisivanje prvih radnih ugovora, izveštava Prva TV.

Za neku od oko 2.800 objavljenih pozicija na teritoriji grada Beograda prijavilo se više od 3.000 kandidata. Za sada su poslodavci odabrali oko 1.200 kandidata.

"NSZ sada vrši kontrolu i proveru kandidata koji su odabrani od strane poslodavaca u smislu ispunjenosti uslova javnog poziva", kaže za Prvu TV Marčela Vuinac Obućina iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Traže se sve struke, ali najviše osobe sa visokim obrazovanjem.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Kako je rok za selekciju kandidata poslodavcima produžen do 18. novembra, konačna lista onih koji su izabrani da se preko projekta zaposle još nije objavljena.

"Konačna lista poslodavaca sa odabranim brojem izvršilaca biće objavljena na portalu 'Moja prva plata' do 27. novembra, nakon toga pristupićemo potpisivanju trojnih ugovora između NSZ, poslodavca i kandidata sa uzajamnim pravima i obavezama. Planirano je da potpisivanje ugovora traje od 28. novembra do 14. decembra ove godine", kaže Vuinac Obućina.

Poslodavac nema pravo da odabranog kandidata radno angažuje i uključi u program pre potpisivanja ugovora, kažu iz NSZ.

Inače, nalog na portalu "Moja prva plata" otvorilo je skoro 23 hiljade mladih iz cele Srbije, od kojih se više od 17.000 uspešno prijavilo na neku od pozicija.
Program se finansira devet meseci u iznosu 20.000 dinara mesečno za one sa srednjom školom, a 24.000 dinara za one sa visokim obrazovanjem.

Izvor: Prva.rs

Prosečna plata od 900 evra i prosečna penzija između 430 i 440 evra u narednih pet godina cilj je kom će težiti nova, juče i zvanično predstavljena Vlada Srbije koju će kao i prethodnu predvoditi Ana Brnabić.

Ona je pred poslanicima Skupštine Srbije juče govorila o ciljevima i planovima nove Vlade, a među njima kao prioriteti su borba protiv epidemije kovida 19, ali i nastavak izgradnje infrastrukture, ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, poljoprivredu, turizam, digitalizaciju.

"Ove godine smo zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi, stvorili smo 200.000 radnih mesta, stopa nezaposlenosti je smanjena, a prosečne zarade su porasle za 34 odsto", rekla je Brnabić u ekspozeu i naglasila da je javni dug povećan ali da je i dalje na zadovoljavajućem nivou, ispod 60 odsto BDP-a i da će tako i ostati.

Ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih objekata, ali i putnih će i narednih godina biti prioritet, rekla je ona, i podsetila da je izgrađeno 320 kilometara auto-puteva, a da je započeto još 290 kilometara. Za narednu godinu najavila je početak gradnje metroa u Beogradu, Fruškogorskog koridora i završetak brze pruge, posle kog će se od Beograda do Novog Sada stizati za 25 minuta.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Kao jedan od najvećih potencijala uz IT sektor premijerka je istakla i poljoprivredu. Brnabić je naglasila da je prethodna vlada ulagala u navodnjavanje, izgradnju protivgradnih sistema zaštite, elektrifikaciju poljoprivrednih površina i da je njihov naredni zadatak veoma važan.

Zato će već u prvih 100 dana raditi na usvajanju strategije o vinogradarstvu i izmeni zakona o vinu jer je ta oblast izuzetno važna.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović kaže da najpre budžet mora da bude veći najmanje osam odsto, te da je jedina perspektiva ulaganje u radno intenzivnu proizvodnju, pre svega u voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo, semenski materijal, pčelarstvo.

"Mora se menjati struktura proizvodnje, da ne izvozimo samo pšenicu, kukuruz, a u voćarstvu i vinogradarstvu jeste napravljen najveći pomak. Samo od izvoza borovnice Srbija zaradi sedam miliona evra, jabuke se izvoze za 120 miliona. Tako da treba da se ide sa izvozom proizvoda više finalne vrednosti", napominje Keserović i kaže da to nije nešto što može da se uradi u jednom mandatu, već da to treba da bude dugoročan cilj.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je dobro što će prehrambena industrija biti prebačena u sektor Ministarstva poljoprivrede i on je, kako kaže, uvek bio pobornik toga.

"Uvek sam bio za to da u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede bude sve, sve ono za šta kažemo od njive do trpeze, i kada sam radio u PKS sektor za poljoprivredu je upravo tako bio i koncipiran i to je imalo smisla", ističe Galetin za Danas.

Kada je reč o izvozu, on podseća da mi najviše izvozimo proizvode sa najmanje dodate vrednosti, poput žitarica, kukuruza, pšenice, maline, da svake godine konstatujemo da smo među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu.

"Svake godine konstatujemo kako bi trebalo da se valorizuje sve kroz veći stepen obrade, da se izvozi više gotovih proizvoda, ali to je ozbiljan i dugotrajan proces. Stočarstvo se ne može podići za godinu dana, treba više, ali je orijentacija dobra", napominje Galetin.

Među planovima nove vlade je i nastavak subvencionisanja odmora u Srbiji, ulagaće se, kako je premijerka najavila i u smeštajne kapacitete u banjama, u energetici plan je završetak Turskog toka, proširenje kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Veliki akcenat tek formirana Vlada staviće i na preduzetništvo i, naročito razvoj omladinskog preduzetništva i unapređenje startapova.

Cilj je, rekla je Brnabić, da umesto 300 koliko ih imamo danas, za pet godina u Srbiji bude bar 700 startap kompanija. U ekonomskom smislu, prioriteti ove vlade biće i ujednačavanje plata u javnom sektoru, reforma javnih preduzeća, rad na socijalnim kartama, ali i proširenje reforme sezonskog zapošljavanja.

"Ekspozei su u principu programi želja i više političke floskule koje ne govore mnogo o detaljima. Imamo podatak da je u avgustu prosečna zarada pala ispod 500 evra, a da se niko od političara nije ‘pohvalio’ da je pala i to nam govori da su ovo ekonomski zabrinjavajuća vremena o kojima ne možemo govoriti jer ne znamo šta će da nam se desi ne narednih goidna, već narednih nedelju dana", kaže za Danas potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

On kaže da su sindikati nezadovoljni odlukom prethodne vlade koja nije ispunila dogovor da se 2021. izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom.

"Pratićemo i analizirati ono što je proklamovano u ekspozeu i insistirati da se poštuje, a onda će oni koji su to rekli morati da objašnjavaju zašto to nije tako kako su rekli. Sa rezervom gledam na bilo koje obećanje izvršne vlasti jer su i u davnoj i skoroj prošlosti davali obećanja uglavnom pred izbore, a posle toga su se sasvim drugačije ponašali i prema sindikatima i prema radnicima", ističe Vuković.

Izvor: 021.rs

Sada je i gotovo izvesno da će pola miliona građana zaposlenih u javnom sektoru dobiti povećanja plata u narednoj godini. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je jutros da je 99 odsto siguran da će povišica biti, kao i da će se o procentualnom povećanju znati u narednih 15 dana.

On je dodao da će se posle razgovora sa delegacijom MMF, u naredne dve nedelje, znati koliko će to povećanje i tačno iznositi. A dobiće ga ukupno 500.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru, vojska, medicinari, prosveta, javna uprava...

"U toku su razgovori sa MMF. Sa njima treba da vidimo kako nam budžet stoji i koliko će biti povećanje plata u javnom sektoru. Nakon razgovora sa delegacijom, u naredne dve nedelje, znaćemo i koliko će to povećanje biti. Ja sam 99 odsto sam siguran da ćemo moći da povećamo plate u javnom sektoru. Konkretnije informacije znaće se u narednih nekoliko dana", rekao je ministar finansija.

Podsetimo, u novembru 2019. godine zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari - 15 odsto, dok su doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili povećanje od po 10 procenata.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.

Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine, u jeku pandemije korona virusa, i to za 10 procenata.

Godinu dana ranije, početkom 2019, zaposleni u javnom sektoru dobili su povećanje plata od sedam do 12 odsto. Najviše je pripalo medicinskim sestrama i stomatološkim tehničarima - 12 procenata, što je u proseku bilo uvećanje za oko 4.000 dinara, dok su lekari i stomatolozi dobili povišicu od 10 odsto.

Zaposlenima u policiji, vojsci, prosveti i socijalnoj zaštiti pripalo je povećanje od devet procenata, a službenicima Poreske i Uprave carina 8,5 procenata. Ostalim zaposlenima u javnom sektoru država je uvećala zarade za sedam odsto. Veću platu za pet odsto u 2019. dobili su i svi zaposleni u javnim preduzećima.

Za 2021. godinu povišice su najavljene i za penzionere, pa će tako januarske penzije biti veće za 5,9 odsto, na osnovu švajcarske formule.

Autor: Blic

Ako želite da otkrijete svoje idealno zanimanje, uradite profesionalnu orijentaciju, a za početak napravite samoprocenu sopstvenih vrednosti, interesa i sposobnosti i upoznajte sami sebe.

1. Ispitajte svoje vrednosti – jasan i iskren uvid u sopstvene vrednosti omogućiće vam bolji izbor zanimanja i konačnog posla. Zapitajte se što u stvari želite od svoje karijere. Dobru platu? Izazovan posao? Mogućnost napredovanja i dodatnog obrazovanja? Dodatno zdravstveno ili penzijsko osiguranje? Stabilnu i sigurnu kompaniju?

2. Istražite svoje interese – šta je zajedničko poslovima koje biste rado obavljali? U čemu istinski uživate i šta vas ispunjava? Razmislite o svim poslovima i aktivnostima koje vas zanimaju, popišite ih, svrstajte u srodne grupe i ustanovite dominantne interese.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

3. Procenite svoje sposobnosti – izraženost pojedinih sposobnosti odrediće uspeh koji možete dostići u određenom poslu. Iskreno procenite svoje sposobnosti, na primer verbalne ili muzičke, i uporedite ih s drugima, npr. sa poznanicima, kolegama...

4. Posavetujte se sa drugima – iskrena i objektivna procena samog sebe izuzetno je teška, katkad i nemoguća, zato je dobro konsultovati se sa poznanicima, porodicom i prijateljima, ljudima koji vas dobro poznaju. Takođe, možete potražiti i pomoć stručnjaka koji se bave profesionalnom orijentacijom.

5. Svakodnevno se razvijajte i ulažite u sebe – razmislite o mogućnosti sticanja novih ili unapređenja postojećih znanja i veština koje bi vam mogle pomoći da proširite znanja i mogućnosti (npr. strani jezici, rad na računaru, komunikacijske, prodajne veštine i sl.).

6. Razmislite o mogućnostima – ako ste se, na primer, odlučili za promenu zanimanja, upišite postdiplomske studije na drugom fakultetu, odlučite se za doškolovavanje, seminare i druge kurseve kojima možete nadograditi osnovna znanja, preporučuje portal Manager.ba.

Izvor: blic.rs

“Recite mi nešto o sebi”, jedno je od najčešćih pitanja koja poslodavci postavljaju potencijalnim kandidatima tokom razgovora za posao.

Direktor velike svetske firme koji je održao hiljade razgovora za posao u poslednjih 20 godina, Gary Burnison, otkrio je za cnbc.com koji je najbolji odgovor koji je ikad čuo na to pitanje: "Popela sam se na najvišu planinu na svakom kontinentu, uključujući Mt. Everest."

Naravno, svako koga takav podvig ne impresionira ima nerealno visoke standarde. Činjenica da je ova kandidatkinja ostvarila neverovatan lični uspeh nije jedino po čemu se izdvojila od drugih, prenosi portal Manager.ba.

Direktor firme Korn Ferry, globalne konsultantske kompanije koja pomaže firmama u potrazi za talentovanim suradnicima, kaže kako previše ljudi na pitanje "recite mi nešto o sebi" odgovora recitujući delove svojih biografija.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

No, ova kandidatkinja podelila je nešto što je pokazalo ko je ona zaista izvan komada papira: osoba koja je avanturistična, znatiželjna, orijentisana ka ciljevima i disciplinovana. Još važnije, bilo je jasno da je imala sposobnost primeniti lekcije iz prošlih iskustava na nove izazove, piše Burnison.

Ali, dodaje, to nije sve. Kada ju je pitao koja joj je bila prva misao kad se približavala Mont Everestu, nije filozofirala ili se hvalila nečim o čemu većina ne može ni sanjati. Umesto toga, nasmejala se i rekla: “Kako ću se spustiti.” To je pokazalo da ima smisao za humor, ali i da je ponizna.

Burnison kaže kako je odmah znao da je reč o visokokvalitetnoj osobi koju bi svako želeo da ima u svom timu – a sve to shvatio je kroz razmenu koja je trajala manje od jednog minuta.

On dodaje kako ne trebate biti vrhunski alpinista da biste briljirali na razgovoru za posao, te donosi nekoliko saveta.

Rizikujte na ličnom nivou

Većina ljudi trudi se da prikaže poslovne projekte u koje su uključeni. Ne brinite. Biće vremena za to: ispitivač je pregledao vašu biografiju i pitaće vas dovoljno o vašoj stručnosti. “Recite mi nešto o sebi” je poziv za vas da podelite kratku anegdotu ili neku drugu ličnu informaciju koja ispitivaču govori nešto o vašem životu izvan posla.

Svako ima nešto zanimljivo što može podeliti o sebi. No, važno je to predstaviti na pamtljivi način: završili ste svoj prvi triatlon, učestvujete u takmičarskim sportovima, služili ste u vojsci, odličan ste čelista, pišete svoj prvi detektivski roman... Ako je ta informacija pokazala vašu jedinstvenost, a posebno ako se može povezati sa vrednostima koje donosite na novi posao, iskoristite to.

Pokažite svrhu i strast

Još jedan način na koji možete razmišljati o tom pitanju je: “Zbog čega ujutro ustajete?” Ispitivač želi saznati nešto o vašim strastima i onome što smatrate smislom života. Volonterski posao na farmi u Južnoj Americi, na primer, pokazuje da imate globalnu perspektivu. Istrčavanje prvog maratona pokazuje da volite izazove.

Nije važno koliko malo ili veliko je vaše postignuće, sve dok pokazuje da nastojite da se poboljšate. Kad su ljudi motivisani time da doprinose nečemu važnijem i većem od sebe – nečemu što ima svrhu i značenje – postaju daleko zadovoljniji.

Budite autentični

Pokazivanje autentičnosti jedna je od najvažnijih stvari koje možete učiniti na razgovoru za posao, kaže Burnison. Opustite se, budite svoji i recite istinu. Nemojte razgovoru pristupati kao da ste na audiciji za Broadway. Više je nego očigledno kada neko pokušava zapamtiti svoj tekst i “igrati ulogu”.

Takođe, upozorava Burnison, napišete li nešto što ste napravili ili izmislite neku priču o sebi, bićete izloženi i otkriće vas – i to će dovesti u pitanje sve što kažete o sebi.

Izvor: blic.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je večeras na RTS-u novi niz mera pomoći privredi pogodjenoj pandemijom kovida-19. Evo ko može da dobije movac od države i koliko.

60 odsto minimalca

Vučić: Daćemo u naredna dva meseca, jul i avgust, za hrabre preduzetnike, mikropreduzeća, mala preduzeća, srednja preduzeća, daćemo po 60 odsto minimalca za sve njihove radnike.

Ne zato što nisu radili. Radili su! Hoćemo dodatno finansijski da pomognemo. Od frizera, obućara, do ljudi koji imaju svoje privatne kompanije za proizvodnju nameštaja. To je najšira mera, fantastična mera, velika mera!

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa

Vučić: Najmanje još jedan mesec ćemo odložiti plaćanje poreza i doprinosa. Pokušaćemo i još jedan mesec, ali ne mogu da obećam. To je važno za ugostitelje i turističke agencije.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Projekat “Moja prva plata”

Vučić: Posebno ćemo da finansiramo za novozapošljavanje srednjoškolca jednog, 9 meseci mi plaćamo 20.000 dinara. Za zapošljavanje jednog srednjoškolca za prvu platu. A za zapošljavanje fakultetski obrazovanog ili sa višom školom 24.000 dinara.

Moratorijum na otplatu kredita

Vučić: Razgovaraću sa Jorgovankom (Tabaković, guvernerkom NBS) i ona će izaći u naredna dva dana sa dodatnom merom moratorijuma na plaćanje kredita kako za pojedince, tako i za preduzeća. Bar na još dva meseca.

Izvor: blic.rs

Kriza je ozbiljno finansijski pogodila srpska preduzeća. To je potvrdilo i više od polovine domaćih firmi (54 odsto) u najnovijem istraživanju Unije poslodavaca Srbije i Međunarodne organizacije rada. Najviše problema, kako je ocenjeno, imaju mala preduzeća i to naročito ona do 10 zaposlenih.

Mnoga od njih već su smanjila zarade, najčešće u rasponu od 10 do 20 odsto, a bilo je i privrednika koji su morali da idu i na drastičnije rezanje - do 30 procenata. Mnoga su istovremeno otpuštala ljude i prema zvaničnim podacima, bez posla je u periodu od marta do sredine juna ostalo oko 15.000 radnika. Otkaza ima i dalje, najčešće za zaposlene na određeno, a od jula se očekuje i novi talas smanjenja zarada.

Poslednji zvanični podaci govore da su plate već manje. Iako zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, prosečna aprilska plata manja je od martovske za oko 750 dinara , i to je cena posledica po privatni sektor i uvođenja vanrednih mera koje su praktično zamrzle celu ekonomiju. Prosečna zarada u aprilu je iznosila 58.932 dinara, a u martu 59.681 dinar.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

"Oni koji su morali da otpuštaju to su već učinili. Sada je ključ zadržati kvalifikovane radnike, jer kriza mora da stane, a u situaciji kada imate manje prihode, smanjenje plata moglo bi da bude ispred novih otpuštanja", kaže nam jedan privrednik.

Veće smanjenje zarada i masovonije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere, odnosno isplata minimalaca. Poslednjih 30.000 dinara po radniku, država će isplatiti 7. jula, i to je ključni momenat kada će veliki broj preduzeća imati mnogo manje novca za plate.

Sada je pitanje hoće li firme kojima je državni minimalac bio deo plate ubuduće moći da isplate celu zaradu. Još veća dilema jeste šta će biti sa radnicima kojima je državna pomoć bila cela plata, a takvih je najviše bilo u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, poljoprivrede, u proizvodnji...

Na ozbiljnom udaru je i auto industrija. Menadžment kragujevačkog "Fijat Krajslera" morao je u nekoliko navrata da ide na nepopularne mere - zbog nedostatka posla još početkom juna odlučio je da se prinudni odmori za blizu 2.400 zaposlenih u toj kompaniji produže do 12. juna.

Privrednici su se obradovali kada je Vlada Srbije objavila da će pomoći privredu i građane sa 5,1 milijrdu evra jer su mislili da je to „puno para“. I jeste pomoć bila dobra i izdašna, ali danas, kada mere ističu, to zvuči mnogo drugačije. Sada se ispostavilo se da je, osim pomoći u tri minimalne zarade, ostatak podrške u dve milijarde evra garancija za kredite, a oni se ne mogu dobiti po lakim uslovima“, rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Banke, prema njegovim rečima, traže skoro iste uslove kao i za kredite bez garancije jer država garantuje za 80 odsto iznosa dobijenih sredstva, a ostatak je rizik banke.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže da nije lako ni radnicima ni poslodavcima.

"Oko 200 do 300 radnika dnevno u Srbiji ostaje bez posla. Mahom su to radnici koji su imali ugovore na određeno. Pitanje je šta će biti kada se završi isplata minimalca za više od milion radnika", kaže Savić za Blic.

Kako ocenjuje, ova kriza će biti neuporedivo veća nego što se u martu očekivalo.

"Srbija nije izolovano ostrvo pa da sada ovde bude dobro, a da cela Evropa bude u minusu. MI uveliko zavisimo o EU, a njihova kriza u proizvodnji je i naša, a to znači i manje plate i više otkaza ", kaže Savić.

Izvor: blic.rs

Najvažnija, prva vest je da će Vlada Republike Srbije sutra na račun svih preduzeća koja su izrazila želju da im se pomogne, uplatiti prvu minimalnu zaradu za njihove zaposlene. Sutra će na račune 232.000 preduzeća biti uplaćeno oko 32 milijarde dinara za 1.055.000 zaposlenih, rekao je ministar finansija Siniša Mali na današnjoj konferenciji za novinare.

On je dodao da su preduzeća tražila i odlaganje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 29,5 milijardi dinara i tražila su da se odloži plaćanje poreza na dobit u iznosu od 3,3 milijarde dinara, i to je sve država Srbija prihvatila, što pokazuje stabilnost naših finansija.

"Ovaj dan je veoma važan jer pokazuje koliko je država jaka i da smo spremni da ispunimo zahteve privrede", rekao je Mali.

"Imamo novca, najveći teret reformi preuzima država na sebe, hvala preduzećima koja su verovala u ovaj program. Taj novac u istom iznosu će dobiti za mesec dana i posle još jednom za mesec dana", dodao je Mali.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Naveo je da imamo i deo koji se odnosi na jeftine kredite Fonda za razvoj i istakao da što pre se uzme kredit, to je novac brže na rapsolaganju.

"Čak 80 odsto klijenata banaka, mikro, malih i srednjih preduzeća se prijavilo bankama da dobiju ovu vrstu pomoći".

Medicinski radnici dobili uvećane plate, penzije stižu 9. i 10. maja

Ministar finansija istakao je da se tokom korona krize 7.317 ljudi prijavilo Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što znači da je toliko radnika ostalo bez posla. On je naveo da to nije malo, ali da je značajno manje od svih drugih zemalja koje su pogođene pandemijom.

Siniša Mali je dodao da su ove nedelje isplaćene i uvećane zarade medicinskim radnicima za 10 procenata i napomenuo da je reč o trajnom povećanju, a ne privremenom, kako je moglo da se čuje iz nekih izvora.

Kako je istakao, lepih vesti ima i za najstarije sugrađane jer su već uplaćene penzije za april, za vojne i poljoprivredne penzionere, a ostali će dobiti svoje penzije 9. i 10 .maja. Takođe, u martu je penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 4.000 dinara.

"Spremni i za gori scenario"

Ministar je naglasio da po pitanju naše ekonomske politike može da kaže da je kroz rebalans budžeta u potpunosti sproveden program ekonomskih mera i da imamo sav novac da se on sprovede do kraja. Takođe, vodi se računa o visini javnog duga i stabilnosti javnih finansija, a isplaćujemo i sve svoje obaveze i penzije i minimalce na vreme.

"Pratimo situaciju u svetu, Srbija je trenutno potpuno stabilna i sigurana i nemamo problem sa obavezama i tako će biti do kraja godine. Uvek smo spremni za gori scenario, što stalno govori i predsednik Vučić. Naše projekcije su uvek mnogo konzervativinje i gore nego što stvarno očekujemo", rekao je Siniša Mali i napomenuo da to da li će doći do goreg scenaria ne zavisi od nas, ali da smo u svakom slučaju spremni.

Izvor: blic.rs

Mnogi zaposleni, ali i poslodavci, pitali su se ovih dana da li tri minimalne zarade, koje će država isplatiti privrednicima kroz paket ekonomskih mera podrške, važi i za ona preduzeća koja su nastavila da posluju ili makar da redovno isplaćuju plate svojim radnicima.

Oni čije firme su stale već sa prvim danima vanrednog stanja nestrpljivo očekuju prve uplate iz državne kase, koje su najavljene za prvu polovinu maja. Istovremeno, zaposleni u firmama koje imaju određene rezerve razmišljaju da li planirani državni paket znači da će uz redovnu zaradu - ili makar delimično umanjene prihode - moći da računaju na još oko 30.000 dinara u kućnom budžetu.

Naime, država je predvidela da sredstva sa namenskog računa, koji će firme otvoriti upravo za ovu priliku, poslodavci moraju da proslede u celosti na račun radnika i ne mogu da prebace ta sredstva na redovan račun. Cilj je bio da radnik dobije bar minimalnu platu i da ne ostane bez posla, odnosno da se poslodavcu olakša obezbeđivanje sredstava za isplatu zarada zaposlenima.

"Koliki će biti iznos plate van te minimalne zarade ostavljeno je vlasnicima, odnosno menadžerima, da odluče. Tako je moguće da se zaposlenima isplate zarade i u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Dakle kao dodatak, " kažu u Ministarstvu finansija.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Dakle, zaposleni u firmama koje su nastavile da isplaćuju plate trebalo bi da se informišu kod svojih poslodavaca, najpre da li će njihovo preduzeće uopšte prihvatiti ponuđene mere podrške, a zatim i kakav je plan što se tiče isplate zarada.

Jasno je da se ova sredstva mogu koristiti samo za isplate zarada, ali ukoliko poslodavac ne želi da koristi ovakve olakšice on nema obavezu da prihvati primenu mera. Takođe, ako poslodavac ne iskoristi primljena direktna davanja za isplatu zarade zaposlenima, nakon završetka primene mera, a u skladu sa donetom Uredbom, neiskorišćeni iznos sredstava biće vraćen u budžet.

U principu, jedini razlog zbog kog poslodavci ne bi iskoristili ponuđenu direktnu pomoć države za isplatu zarada, odnosno naknada zarada zaposlenima, jeste to što se i na ova sredstva obračunavaju porezi i doprinosi.

Porezi i doprinosi po istim pravilima

Mnogi poslodavci su u nedoumici da li su dužni da na iznos bespovratnih sredstava koja će proslediti zaposlenima obračunaju porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Propisima je predviđeno da se porezi i doprinosi na zarade plaćaju po istim pravilima, bez obzira na to da li se za isplatu koriste sredstva koja su poslodavcu isplaćena na poseban namenski račun ili druga sredstva.

Izvor: Blic biznis

Oko 150 radnika "Jure" u Nišu odbilo je jutros da uđe u proizvodne hale ove južnokorejske firme strahujući za bezbednost zbog virusa korona.

Radnici traže dvonedeljno odsustvo sa posla dok se situacija, prema proceni epidemiologa, malo ne popravi, ističići da im je u sadašnjim uslovima rada zdravlje ugroženo zbog virusa.

"Dobili smo zaštitne maske i dezinfekciona sredstva, ali džabe kada na proizvodnoj liniji stojimo bukvalno jedni do drugih. Epidemiolozi savetuju socijalnu distancu i razmak od najmanje dva metra, a mi smo bukvalno jedni od drugih na dva centrimetra. Tačno je da postoje dezinfekciona sredstva ali je proces rada takav da jedan isti predmet prilikom izrade instalacija za vozila na proizvodnoj liniji, dodiruje više ljudi. Mogu ja da dezinfikujem, ali nikada ne znam šta mi dolazi. Nemoguće je raditi u ovakvom strahu za zdravlje i pod ovolikom tenzijom", kaže jedan od radnika koji je zahtevao da bude anoniman.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Nemir kod radnika dodatno su pojačale i nezvanične vesti da među radnicima već ima onih koji su pozitivni na virus Kovid 19.

"Imamo kolegu koji je smešten u hali Čair gde je privremeno bolnica za lakše obolele od virusa korona. Imamo njegove poruke, a pominje se i da je još jedna koleginica bila na testiranju i da čeka rezultate. Mi samo tražimo pauzu od dve nedelje dok ovo malo ne prođe. Ne moraju ni da nam plate to odsustvo sa posla iako nam po zakonu pripada 60 odsto zarade", kaže jedna od radnica u Juri.

Radnici kažu da prošle nedelje nisu radili pogoni ove fabrike koja zapošljava 2.800 ljudi, a da su sada ponovo dobili pozive da se vrate na posao.

"U jednoj smeni je oko 800 ljudi, sada je to nešto manje jer ne rade svi proizvodni delovi, ali je i ovo previše ljudi na jednom mestu. Trebalo bi da se ovom situacjiom pozabavi i krizni štab Grada Niša i nadležne državne institucije", kaže jedan od zaposlenih.

Radnicima prve smene koji nisu ušli u pogone Jure počeli su da se pridružuju i zaposleni koji rade u drugoj smeni.

"Izašao je jedan od Korejaca da nam se obrati, pričao je na engleskom da je firma u teškoj situaciji i da mora da se radi, iako ga polovina radnika nije razumela jer ne znaju engleski. Pa zar je moguće da baš sad toliko trebaju instalacije za automobile, u sred svetske pandemije? Ko sad kupuje kola? Trebalo bi da su sada životi ljudi nešto o čemu treba prvenstveno voditi računa", ističe radnik ove firme.

Blic je pokušao i da na kapiji "Jure" dobije komentar nastale situacije, ali smo upućeni da pošaljemo pitanja mejlom i isključivo na engleskom jeziku. Uputili smo pitanja i nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Izvor: blic.rs

U Srbiji je zbog virusa korona bez posla ostalo 3.509 radnika, koliko ih se do sada se prijavilo na biro za zapošljavanje, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Srbije Zoran Đorđević.

• Nije to dobra cifra, ali radićemo na tome da tim ljudima pomognemo da sve ovo Å¡to lakÅ¡e prebrode. Očekujem da će ovaj broj rasti, ali usporeno, posebno kad u petak budemo obelodanili mere Republike Srbije. ViÅ¡e je bilo proÅ¡le godine otpuÅ¡tenih nego u ovoj godini, a to je i manji broj u odnosu na januar i februar - rekao je ministar ĐorÄ‘ević gostujući na RTS i dodao da se nada da će se otpuÅ¡eni radnici, kada ponovo krene privredni razvoj, ponovo zaposliti i da će u Srbiji svako moći da naÄ‘e posao.

On je naglasio da još nije vođene evidencija o tome koje kompanije su otpustile pet i više radnika i samim tim izgubili pravo da dobiju pomoć države koja je predviđena paketom mera za oporavak privrede po završetku vanrednog stanja i borbe sa korona virusom.

• Znamo da je bilo dvadesetak takvih kompanija, ali joÅ¡ nemam precizne informacije. Nijedna od tih kompanija nije imala subvenciju države. Å to se tiče Jure znam da tamo nema otpuÅ¡tanja. Vidim da postoji otpor odreÄ‘enih radnika - rekao je ĐorÄ‘ević.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

On je govorio i o otkrivanju zaraze Kovid-19 u dva doma za stare.

• Oba doma su imali sve Å¡to se tiče zaÅ¡titne opreme. Tačan razlog, kako je doÅ¡lo do Å¡irenja zaraze, ne možemo mi da utvrdimo. Ako bude indicija za nekim propustima to će nadležni organi da utvrde. Ali sigurno je u pitanju ljudski faktor, bilo je propusta. Mi smo naložili svima da odeaća i obuća koju nose na poslu može da bude korišćena samo na poslu. TakoÄ‘e strogo je zabranjen ulazak svima, pa i inspekciji da uÄ‘e u dom, tako da je sigurno u pitanju ljudski faktor - zaključio je ĐorÄ‘ević.

Šta čini paket ekonomskih mera?

Ekonomski paket mera vredan je 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To, kako je na predstavljanju paketa podrške privredi i građanima, rekao ministar finansija Siniša Mali, predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije.

Prvi set mera odnosi se na poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate.

Drugi set mera podrazumeva direktna davanja preduzećima, kroz isplatu tri minimalne zarade.

Treći set mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.

Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.

Izvor: blic.rs

Sa korona virusom život je gotovo stao. Sa njim i tržište.

Veliki broj malih preduzeća, trgovina i uslužnih servisa poput kafića, restorana, hotela, frizerskih i kozmetičkih salona ne rade.

Stala je delimično i proizvodnja - nemaju gde da se kupe sirovine, niti kome da se prodaju.

Kako bi ublažila „krizu sa kojom se niko pre nikad nije suočio" Vlada Srbije pripremila je paket mera koje se odnose direktnu pomoć privrednicima i zaposlenima.

Predstavljene su i poreske olakšice i obećana direktna pomoć svim punoletnim građanima od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Plan je da država najviše pomogne najugroženijim malim i srednjim preduzećima u kojima je zaposleno više od 900.000 ljudi.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Ekonomske mere u 100 reči

Usmerene su na očuvanje „kičme privrede" - mala i srednja preduzeća.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ona dobiti pomoć u naredna tri meseca „da prežive", ali samo pod uslovom da nisu otpustili više od 10 odsto radnika od polovine marta.

„Svakom frizeru, obućaru, pekaru, svima zaposlenima u njihovom preduzeću platićemo minimalac. Frizer sada ne može da zaradi, ali će imati da plati minimalac i sebi i svom zaposlenom", rekao je Vučić gostujući na TV Prva.

Od 1. januara minimalna mesečna zarada iznosi 30.022 dinara.

Pomoć države dobiće i svaki punoletni građanin u iznosu nešto manjem od 12.000 dinara.

Ekonomske mere u 500 reči

Paket pomoći privredi Vlade Srbije vredan je oko 5,1 milijardi evra.

„To je polovina našeg budžeta", rekao je ministar finansija Siniša Mali predstavljajući mere.

Prva tačka podrazumeva poreske olakšice - da se odloži plaćanje poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja, a najmanje tri meseca.

Taj dug će ovi obveznici moći da otplate na 24 rate sa početkom najranije od 2021. godine.

Biće odloženo plaćanje poreza na dobit, kao i poreza na imovinu za pravna lica i preduzetnike za period od aprila do juna.

Firme koje se bave humanitarnim radom i donacijama biće oslobođene plaćanja PDV-a, poreza na dodatu vrednost.

To će državu koštati oko 1,3 milijarde evra.

„Država je preuzela na sebe taj teret poreza, kako bismo ohrabrili privrednike da isplaćuju samo neto zarade i zadrže zaposlenost", istakao je Mali.

Druga mera je direktna pomoć malim privrednicima koji plaćaju paušalni porez kroz isplatu u gotovini tri minimalne zarade.

„Ta uplata se planira za dva meseca, od sredine maja, kako bi se sprečile zloupotrebe", rekao je Mali.

Podrška je namenjena i onima koji su dobili otkaz - u naredna tri meseca dobijaće 50 odsto minimalne zarade, pored otpremnine koju po zakonu dobijaju od poslodavca.

Sto evra svakom punoletnom građaninu

Ovu meru - koja podrazumeva da će svaki punoletni građanin Srbije dobiti po 100 evra kako bi se povećala potrošnja, već je pominjao Vučić.

„To jeste bacanje u bunar, ali će dobro doći ljudima koji su siromašni", rekao je on.

Procenjuje se da će ova mera vredeti oko 70 milijardi dinara. Još uvek nije poznato kako i kada će biti isplaćivana ta pomoć.

Šta je likvidnost? Treća tačka je podrška likvidnosti kroz povoljne kredite Fonda za razvoj i kredite kod poslovnih banaka iza kojih će stajati država.

„Ti krediti će pomoći privrednicima da imaju obrtna sredstva - i izađu iz krize", objasnio je Mali.

Kada firma ne posluje, ona „nema novca da isplati radnike, nema para da plati porez državi i ne može da plati dobavljačima", kaže za BBC na srpskom Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled). .

„Onda ni dobavljači nemaju za svoje radnike, država ne puni budžet, a zaposleni nemaju novac da kupuju sebi šta je potrebno i tako kreće ekonomski virus nelikvidnosti", objašnjava on.

Velikim kompanijama namenjena je i pomoć kroz korporativne obveznice koje će im pomoći da imaju kapitala za nova ulaganja, a ne samo za obrt novca.

U najgoroj situaciji su sada mala preduzeća, a sa ovim merama teret im je olakšan, tvrde iz Naleda.

„Ne moraju odmah da plate porez, a država će im isplatiti radnike bar minimalno.

„Olakšice pri dobijanju kredita i kratkoročne pozajmice su važne kako bi privrednici mogli da isplate i PDV kad se približi rok", kaže Radak.

Istraživanje Naleda je pokazalo da je do najvećeg pada prihoda, više od 50 odsto došlo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta.

Problem imaju i prehrambena i drvna industrija, a sa padom od 20 odsto suočavaju banke, IT, farmaceutska industrija.

„Ove mere su dobre da se premoste predstojeći meseci, dok će mart i prvi udar privreda izneti na svojim leđima. Slično su radile i druge zemlje", dodaje Radak.

Izvor: BBC news na srpskom