Zašto EU Nije Tako Dobra Ideja, i Zašto Srbija Žuri da Postane Njen Član
na VestiOvo je neÅ¡to Å¡to verujem da pre par godina nikad ne bih napisao. No kad su već sipali vatru na to Å¡to se u Britaniji izglasalo da se izaÄ‘e iz EU, vrlo bi bilo lepo i objasniti obiÄnom graÄ‘aninu zaÅ¡to neko misli da EU nije dobra ideja i zapravo Å¡ta je to sve loÅ¡e u vezi sa tim.
ZaÅ¡to bilo ko misli da EU nije dobra tvorevina. Nakon svega, imamo 28 Älanica koje su zajedno, koje rade pod jednim ekonomskim kiÅ¡obranom, gde se zakoni i polise donose za dobro svih država koje nemaju prednost jedna u odnosu na drugu. Tako?
E pa tako sam i ja mislio ranije...
Gledajući kako se tržiÅ¡ta i politiÄari odnose sa krizom u euro zoni i kako se odnose prema svojim Älanovima, kako se odnose prema najvećem naletu izbeglica od Drugog Svetskog Rata, kako konstantno ubijaju manje Älanice svojim EU zakonima koji su iznad nacionalnih, mislim da bi bilo vredno da Äujete i par detalja.
NEMA ZajedniÄkog TržiÅ¡ta
Sve Älanice EU bi trebalo da operiÅ¡u pod jednim Å¡titom zajedniÄkog tržiÅ¡ta.
EU se opisuje kao "jedna teritorija bez internih granica i drugih regulatornih prepreka za transport robe i usluga". Ta zamisao je napravljena kako bi se stimulisala konkurencija i trgovina, unapredila efikasnost, i smanjile cene.
Ideja je da sve Älanice operiÅ¡u kao jedna celina. MeÄ‘utim, to funkcioniÅ¡e samo kada su sve Älanice identiÄne i rade kao jedno, kao Borgovi u Star Treku. To zvuÄi kao utopija, i nikad nije radilo kako treba.
Pogledajte samo ekonomski rast Engleske, NemaÄke, i ostatka evrozone.
PraktiÄno velike države izdržavaju male. Kad bi povukli crtu i rekli pa dobro i USA ima isti sistem, neke države su siromaÅ¡ne pa neke države izdržava Kalifornija i joÅ¡ par jakih država. MeÄ‘utim u USA postoji jedinstvo koje EU nikad nije imala.
Kad Nemac treba da pomogne, on će rado pomoći loÅ¡e razvijenom delu NemaÄke, al neće ga baÅ¡ zanimati da pomogne GrÄkoj, Bugarskoj ili nekad Srbiji. Ono Å¡to jake Älanice EU urade je da samo pozajme pare siromaÅ¡noj državi, naprave joj dug i kroz ograniÄene sisteme kontroliÅ¡u naÄin korišćenja tih sredstava. Neću ulaziti u viÅ¡e detalja ovde poÅ¡to će postati previÅ¡e struÄno.
Jedinstveno tržiÅ¡te takoÄ‘e se loÅ¡e pokazuje poÅ¡to slabije države Älanice slabo mogu da konkuriÅ¡u velikim korporacijama iz razvijenih država. Na taj naÄin praktiÄno bivaju prinuÄ‘ene da prodaju svoje vrednosti jakim državama. Primeri se pokazuju samo kad se zapitate ko je vlasnik Hrvatskog primorja, ko drži mlekare u Bugarskoj i sliÄno. PoÅ¡to Älanica EU mora da radi pod jednim oblakom zajedniÄkog tržiÅ¡ta nemože baÅ¡ puno da se buni.
Drugi primer je roba koja stimulacijama bogatih Älanica može da bude jeftinija nego lokalna roba slabije Älanice EU i na taj naÄin kompletno preuzme tržiÅ¡te i ubije lokalnu proizvodnju. Primer za ovo je MaÄ‘arska koja je iskusila subvencionisano vino od Francuske i bila na kraju prinuÄ‘ena da proda najbolje vinarije Engleskim i Francuskim kompanijama. Ili Bugarski mlekari koji su se susreli sa jeftinim NemaÄkim mlekom i bili prinuÄ‘eni da na kraju prodaju svoju proizvodnju mleka.
Kad jedna slabija država izgubi svoju ekonomsku moć i lokalnu proizvodnju, svi znamo kako se to zove. To je kao da ste mali mrÅ¡avi deÄak koji je odjednom pozvan u ring sa prvakom u boksu. Jednostavno nije fer. Ceo Euro-skepticizam se javlja u državama izmeÄ‘u ostalog i zbog ovoga. Srbija je tek na putu da iskusi ono na Äemu su se opekli ostali.
Ali priliv novca je veći
Tako je. Postati Älan EU znaÄi i veće investicije na domaćem terenu. Å to znaÄi da su veliki igraÄi uspeli da vas dovedu na poker sto ali će oni da odrede koje će karte ko da dobije. Jednoj Srbiji ovo može da znaÄi viÅ¡e stranih kompanija, bolje uslove za rad jer su takve kompanije na žalost malko pametnije i bolje od većine domaćih, malko veće plate, ili da budemo precizniji za neke samo prilika da dobiju posao. Kad smo već na dnu bunara merdevine do pola bunara zvuÄe kao spas.
U Britaniji, na primer, London može da pravi mnogo veće bogatstvo od nekih drugih gradova. Ako negde, npr Birmigem-u zapne, novac se preraspodeljuje da bi se pomogla lokalna ekonomija. Infrastruktura, putevi i železnica, se gradi da bi se pojaÄala veza izmeÄ‘u gradova kako bi ljudi mogli da poboljÅ¡aju poslovanje i proÅ¡ire poslovanje.
U EU, ovo ne postoji. Pogledajte GrÄku i haos u kojem je. EU pozajmljuje novac, forsira državu na neke ludaÄke mere Å¡tednje, pretumbava državu od gore na dole. Ali Kredit je samo Kredit, to nije redistribucija bogatstava. Države koje treba da devalviraju svoju valutu kako bi pojaÄale izvoz to ne mogu. EU blok nije "jedan" ni u Äemu.
EU zapravo i ne raste ekonomski kako izgleda. Dosta tih cifara je zapravo pogurano na gore zbog jake ekonomije NemaÄke.
Razmislite, ovo su samo Äiste Äinjenice. IskljuÄite emocije, ideologije, i sliÄno pa proÄitajte ovo joÅ¡ jednom. Mi ovde ne dajemo reÅ¡enje, samo iznosimo Äinjenice naÅ¡eg istraživanja. Za Srbiju, EU je vrlo ograniÄen korak napred, ali je i dalje korak napred.
Ogledalo Firme je prikazuje pravo lice svih firmi u Srbiji. Pronađite posao i zaposlite se kako treba.
Čitaj dalje...
Zašto je majska plata manja od aprilske?
ProseÄna neto plata isplaćena u Srbiji u maju 2016. godine iznosila je 43.951 dinar. To je… Dalje...
VuÄić: Imaćemo 2 i po puta veći rast od NemaÄke, zahvaljujući Železari i Si Äinpingu
Mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar VuÄić izjavio je danas da je uveren da će proizvodnja u… Dalje...