Evo zašto propadamo: U Srbiji se samo pet odsto firmi bavi proizvodnjom, a CVETAJU KLADIONICE I BRZA HRANA
na VestiTek svaka 18. firma u zemlji bavi se proizvodnjom, dok "cvetaju" uslužne delatnosti, pa je sve viÅ¡e kladionica, restorana, frizerskih i drugih salona... I sve to uprkos Äinjenici da je Vlada Srbije namenila za nabavku nove opreme za proizvodnju tri puta viÅ¡e novca nego 2015. godine.
Pogledajte kolike su prosecne plate u firmama u Sirom Srbije u proizvodnji:
To potvrÄ‘uje i sekretar Sektora za preduzetniÅ¡tvo u PKS Branislava Simanić, navodeći da ove godine jeste otvoreno viÅ¡e novih radnji, ali da su to pre svega restorani, pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetiÄki saloni i drugo.
Vidimo da se mnogo viÅ¡e ljudi odluÄuje za otvaranje delatnosti koje su uslužne, a ne proizvodne. Jedan od razloga je,dodušše, manjak tražnje za odreÄ‘enom robom - navela je Simanić.
Ona je podsetila da je država usvojila Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetniÅ¡tva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. i da je predviÄ‘ena izmena pojedinih zakona, Äime bi se omogućilo smanjenje troÅ¡kova poslovanja.
U Mreži za poslovnu podrÅ¡ku Tanjugu je reÄeno da u ukupnoj strukturi od 92.000 privrednih druÅ¡tava u Srbiji, koja predaju zavrÅ¡ne finansijske izveÅ¡taje, tek se svaka 17. ili 18. firma bavi proizvodnjom. To praktiÄno znaÄi da se neÅ¡to viÅ¡e od 5.000 privrednih druÅ¡tava bavi proizvodnjom, odnosno neÅ¡to viÅ¡e od 5 odsto.
Ulaganje u proizvodnju je skupo
Ulaganje u proizvodnju u osnovi je skupo, zato Å¡to se se u otvaranje jednog proizvodnog pogona ulaže izmeÄ‘u dve i po do Äetiri godine da bi tek nakon tog perioda poÄeo da donosi stabilne prihode, vraća uloženi novac i pravi neku dobit - objaÅ¡njava direktor Mreže za poslovnu podrÅ¡ku Dragoljub Rajić.
Kod usluga, meÄ‘utim, potrebno je ulaganje tek nekoliko meseci, na primer u informaciono-komunikacionoj industriji, a najviÅ¡e dve godine, kao Å¡to je sluÄaj u hotelijerstvu i nekim drugim sliÄnim granama, objaÅ¡njava Rajić.
Kako kaže, u usluge je lakše ulagati i brže se dolazi do profita i zato vlade zemalja u regionu, ali i u Evropi, pokušavaju maksimalno da rasterete proizvodnju od troškova, jer se oko svake proizvodne kompanije "pravi prvi i drugi prsten kompanija koje se bave uslugama", a onda do toga živi mnogo više ljudi.
Jedna proizvodna kompanija u Evropi proseÄno raÄ‘a Äetri uslužna mala i srednja preduzeća koja tu kompaniju prate, a neke razvijenije kompanije raÄ‘aju i desetine tih kompanija - trabanata, naveo je Rajić.
Neophodni bolji uslovi
Upozorava da Srbija ima problem sa spoljnotrgovinskim deficitom upravo zbog nedovoljne proizvodnje, ali isto tako kaže i da taj nivo proizvodnje nije dovoljan da finansira celokupan sistem države.
- Mora se mnogo više raditi na stvaranju uslova da se veći broj malih i srednjih preduzeća osnaži i dođe do kapitala, ali i do transfera znanja i tehnologija, što je neophodno kako bi se ona osposobila za izvoz - navodi Rajić.
On objaÅ¡njava da u strukturi naÅ¡ih izvoznika, od oko 1.800 firmi koje imaju plasman, viÅ¡e od 40 odsto plasira proizvodnju u izvoz, od Äega 82 odsto izvozi u zemlje bivÅ¡e Jugoslavije, tako da tek 400 ili 500 kompanija plasira robu dalje u zemlje EU i na druga svetska tržiÅ¡ta.
Dodaje i da u EU od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća broj izvoznika se kreće od 11,5 do 12 odsto, dok je u Srbiji to tek 4,4 odsto.
blic.rs
Čitaj dalje...
GRAÄANI OPREZ Firma nudi posao po idealnim uslovima, a evo Å¡ta se KRIJE IZA TOGA
Nekoliko stotina graÄ‘ana naÅ¡lo se u Äudu kada im je stigao mejl, kao odgovor na konkurs… Dalje...
ISTRAŽIVANJE Evo gde se u regionu najbolje živi
Ako bismo sudili po statistiÄkim podacima, najbolja zemlja za život u regionu bila bi Rumunija. U ovoj… Dalje...