ISTRAŽIVANJE Zašto je radno vreme od šest sati u Srbiji pusti san
na VestiDok Å veÄ‘ani sprovode eksperiment kako bi dokazali dobre efekte Å¡estoÄasovnog radnog dana, Srbija je sve njegove prednosti videla u praksi i to joÅ¡ osamdesetih godina u ivanjiÄkom â€Javoruâ€. Danas je to samo sećanje.
Neke od firmi u Srbiji gde se radno vreme nepostuje:
Vremena se menjaju, jer je “Javor†te blagodeti ostvarivao u vreme samoupravnog socijalizma, koji je potonuo u vodama srpske tranzicije, a s njim i Å¡estoÄasovno radno vreme, pa struÄnjaci tvrde da je Srbija sada predaleko od ove ideje. Za razliku od nas, Å vedska je duboko u vodama socijalizma i socijalne pravde, pa zato se trudi da svojim zaposlenima priuÅ¡ti Å¡to povoljnije uslove rada kako bi bili srećniji, zdraviji, ali i efikasniji. Takvu privilegiju im omogućava i ekonomska i tehnoloÅ¡ka razvijenost, koja je Srbiji toliko daleka da nam je, bar po reÄima premijera Aleksandra VuÄića, potrebno 100 godina da dostignemo nordijske zemlje. A dok ih ne dostignemo, radnici u Srbiji moraće samo da maÅ¡taju o većem slobodnom vremenu jer liberalni kapitalizam koji proživljavamo sa zakaÅ¡njenjem im u trci za iole pristojnom zaradom nameće i desetoÄasovni i dvanaestoÄasovni rad, za koji Äesto i ne dobiju nadoknadu.
Profesor psihologije rada Milanko Čabarkapa kaže za „Blic“ da bi u Srbiji mogao da se uradi suprotan eksperiment koji bi pokazao loše efekte ovakvog iscrpljivanja zaposlenih koje u krajnjoj instanci dovode do nezadovoljstva i državom i poslom jer se odražava i na njihovo zdravlje.
Pogledajte sve aktuelne poslove kod nas na www.ogledalofirme.com
Ukoliko zelite da dobijate ponude otvorenih oglasa za posao na vas email registrujte se kod nas
To na kraju koÅ¡ta državu koja mora zbog ovakvih anomalija da izdvaja viÅ¡e novca za njihovu invalidnost i druga socijalna davanja. A da smo praksu ivanjiÄkog “Javora†zadržali, videli bismo da je moguće bez smanjenja zarade da se ostvari ista produktivnost i u skraćenom radnom vremenu jer su radnici na posao dolazili odmorniji - kaže ÄŒabarkapa.
Upravo to su utvrdili i Å veÄ‘ani koji su u jednom staraÄkom domu podelili medicinske sestre u dva tima, jedan koji radi Å¡est, a drugi osam sati. Eksperiment je pokazao da je većina medicinskih sestara koje su radile Å¡est sati bila produktivnija od onih koje su radile osam. Naime, njih 68 koristile su upola manje bolovanja od onih sestara koje su radile punih osam sati. Sestre koje su radile kraće, bile su i 20 odsto srećnije, a kao rezultat toga obavljale su 64 odsto viÅ¡e aktivnosti sa svojim pacijentima.
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić, koji je analizirao radno vreme u Evropi i Srbiji, doÅ¡ao je do sliÄnih zakljuÄaka.
Kada bi radni dan bio skraćen, firme bi imale manje troÅ¡kova, a uÄinak radnika bio bi isti. Forsiranje zaposlenih da rade previÅ¡e je pogreÅ¡an - kaže Nikolić.
Sindikati podržavaju ovu ideju, ali samo pod uslovom da se zarade ne smanje.
Kod nas bi poslodavci najpre trebalo da poštuju ovdašnje zakone o radnoj nedelji od 40 sati. Njenim skraćivanjem jedan broj nezaposlenih bi uspeo da dobije posao. Ali u Srbiji je prvobitna akumulacija kapitala, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji. Demagogija je da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih - kažu u Samostalnom sindikatu Srbije.
Sociolog Dragan Koković je sumnjiÄav.
Nordijske zemlje žive u civilizaciji dokolice i sve ovo rade zbog kvaliteta života. Kod nas taj obrazac nije ni na vidiku. Naši radnici mogući višak slobodnog vremena pretvorili bi u radno vreme i to u sivoj zoni, da bi poboljšali uslove življenja - kaže Koković.
Poslodavci: Uvela bi se Äetvrta smena, a to je skupo
Za poslodavce je ova ideja još uvek na dugom štapu.
Poslodavci, posebno oni gde je rad organizovan u smenama, ne bi se bez pomoći države upustili u ovu avanturu jer bi im onda bilo potrebno znatno viÅ¡e para. Naime, iz trosmenskog morali bi da preÄ‘u na Äetvorosmenski rad, koji koÅ¡ta. Drugim reÄima, ako se smanji broj radnih sati i plate će biti manje, pa ne znam da li bi to i sami radnici prihvatili - kaže NebojÅ¡a Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.
Profesor psihologije rada Milanko Čabarkapa smatra da upravo taj momenat smanjenja plate sa skraćenom radnom nedeljom može da bude problem da srpski radnici prihvate ovaj model.
Skraćena radna nedelja i njeni efekti morali bi da se mere vrstom posla, potrebama zaposlenih i sistemom nagraÄ‘ivanja. ZnaÄi trebalo bi utvrditi koji su to poslovi gde bi se smanjenjem radnog dana postigli isti ili bolji efekti, a da zarada ne bude smanjena - kaže ÄŒabarkapa.
Čitaj dalje...
Ne vide more, ne jedu meso, stanuju kod mame: Ovi Srbi ŽIVE od MINIMALCA
Od 1. januara sledeće godine minimalac će biti veći za 1.586 dinara meseÄno, pa… Dalje...
Novi minimalac: Niko zadovoljan ili svi srećni?
Minimalna cena radnog sata u Srbiji od 1. januara 2017. godine iznosiće 130 dinara. Dogovor koji je postignut… Dalje...