Tri najčešće prevare poslodavaca da bi vas naterali da radite BESPLATNO

na Vesti

Kada se javila na oglas za posao u jednoj marketinškoj agenciji, Sandri S. rečeno je da će na razgovoru dobiti “projektni zadatak”, na osnovu kojeg bi procenili njeno znanje. Sandra je naravno pristala, ali je postavila i jedan uslov. Insistirala je da pre nego što pristupi izradi “projektnog zadatka” potpišu ugovor po kojem bi joj bilo plaćeno ako bi agencija njen rad iskoristila u nekoj kampanji, čak i ako ona ne bi dobila posao.

Nikada više joj se iz te agencije nisu javili.

Prevara veka

Ovo je, naime, samo jedan od primera na koji način poslodavci pokušavaju da dođu do osobe koja će da im “završi posao”, a da joj pritom ne plate. Termin “završe posao” namerno je upotrebljen, s obzirom da u ovom slučaju ne može biti reči o radniku, s obzirom da Sandra nije ni učestvovala na konkursu, a kamo li da je posao dobila.

Neke firme u Srbiji u kojima probni rad nije placen

BalkanBet

Aleksic sa saradnicima

Najrasprostranjeniji način zloupotrebe ljudi je, svakako, tzv. “probni rad”. U Srbiji se, naime, praktično stvorila slika da se probni rad ne plaća, iako Zakon o radu kaže drugačije. Probni rad, naime, mora da bude predviđen ugovorom o radu, a čim postoji ugovor, postoji i obaveza plaćanja za urađeni posao.

Poslodavci, međutim, često zloupotrebljavaju institut probnog rada, pravdajući se neophodnošću provere radnih sposobnosti kandidata. Ljudima koji se jave na oglas za posao poslodavci, praktično, nude da rade “na crno”, odnosno bez plate, kako bi ih prvo proverili.

Procitajte prva dva detaljno opisana komentara napacenog radnika

Veliki broj ljudi, prema rečima Ranke Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, pritisnut besposlicom i nemaštinom, pristaje na ove uslove.

Oni rezonuju, ma daj samo da nešto da radim, potrudiću se da me gazda primeti, pa će onda i da me zaposli. A poslodavci često zloupotrebljavaju situaciju kojoj je veliki broj nezaposlenih ljudi i posle mesec ili dva radnicima na “probnom radu” kažu da “nisu zadovoljili” i na njihovo mesto dovedu nove ljude, naravno, ponovo na “probni rad” - kaže Savić.

Često se poslodavci pravdaju i da zbog “trenutnih problema” nemaju novac da isplate radnike, koje pozivaju da se “strpe mesec-dva”. Od tog strpljenja, međutim, kako kaže Savić, često nema nikakve vajde, jer taj period gazda uglavnom iskoristi da nađe nove radnike koje će, takođe, da drži na neplaćenom narednih par meseci.

Ukoliko ste doziveli besplatan probni rad ili rad gde ste se zaposlili a niste bili placeni podelite anonimno komentar na www.ogledalofirme.com

Radnici, takođe, mogu da budu i žrtve agencija preko kojih pronalaze posao “na lizing”.

Dešava se, naime, da ganecija naplati svoju uslugu poslodavcu, ali radniku kojeg je angažovala nikada ne isplati svoj deo. Do sada dsmo imali 10-ak takvih slučajeva - dodaje Savić.

Ti ljudi, naravno, pravdu moraju da traže preko suda u sporovima koji su prilično dugački i skupi.

Savet svima koji traže novi posao je, da ni pod kojim uslovima ne pristaju na bilo kakav probni rad bez potpisanog ugovora. Probni rad, inače, po zakonu može da traje najviše šest meseci.

U slučaju ugovorenog probnog rada, poslodavac mora zaposlenom da isplati zaradu. U suprotnom, osoba na probnom radu može da se obrati inspekciji rada, ili da podnese tužbu sudu.

Zloupotrebama su najčešće pogiođeni sezonski radnici, ali i radnici na građevinama, u trgovinama...

Za neisplaćivanje zarada zaposlenima, u skladu sa Zakonom o radu propisana je novčana kazna u rasponu od 800.000 do dva miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Za poslodavca sa svojstvom preduzetnika u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.

Od 1. januara do 31. jula 2016. Inspekcija rada izvršila je 32.695 inspekcijskih nadzora i zatekla 10.174 osobe na radu „na crno”. Trećina poslodavaca je rad zatečenih lica sa kojima nisu sklopili ugovor o radu, niti su za njih plaćali poreze i doprinose, pokušalo da pravda „probnim radom”. Kad je bilo očigledno da su prekršili zakon, vlasnici preduzeća i preduzetnici zasnovali su radni odnos sa 8.460 osoba zatečenih na radu „na crno”.

tekst preuzet sa blic.rs


Čitaj dalje...

VAPAJI RADNIKA "GEOX-A" Ne znam dokle ću moći da izdržim ovu TORTURU!

Dve radnice italijanske firme “Geox” ispričale su kroz kakvu torturu prolaze radnici u toj kompaniji. Pogledajte sta… Dalje...

Od 1. januara sledeće godine minimalac će biti veći za 1.586 dinara mesečno, pa…

Kontakt

Ukoliko želite da nas kontaktirate: office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično

Još nešto za reći

Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.

Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.

2016 (c) OgledaloFirme, produced by Second Surfer, CA, USA