Svi dobro znamo da se u državnu firmu ulazi vrlo teško ili vrlo lako ako imate neku "vezu" koja će vas ubaciti tamo. Plate su solidne, malo se radi i slično već svima poznato. Praktično firme nisu motivisane da prave zaradu, ono što je svačije je ničije, partije udomljavaju ljude koji nisu stručni itd.

No ovo nije priča o tome kako je u državnim firmama i kako doći do državnog posla već jedna analiza koju smo radili da li sličan patern postoji kod nas i u velikim privatnim firmama i šta to znači za privatni sektor i poslovanje.

Kao primere možemo uzeti velike kompanije poput IDEA-e, Maxi-a, Gomex-a, Delta Holding, Gazproma-a i slične.

Ono što znamo od ranijih godina je da je država napominjala kako će kad krene šira privatizacija Srbiji biti potrebno jako puno menadžera da uspešno vodi tim kompanijama. Ono što danas zatičemo na teretnu potpuna je suprotnost ovome. Preko 70% privatnih većih firmi po podacima sa kojima raspolaže Ogledalo Firme imaju problem sa menadžmentom ili kvalitetnom oragnizacijom posla.

Ovo su samo neki od predloga menadžmentu koje možemo videti:

"Smenite Å efove koji nisu kompetentni i prave manjak"

"Uvedite internu kontrolu i pricajte sa radnicima,ali anonimno da se ne zna putem anketa i sl. jer u dosta objekata vlada javasluk,mobing i krsenje Zakona o radu."

"Smenite upravnike koji nisu kompetentni i koji pune dzepove lokalnih menadzera, pojacajte video nadzor samih upravnika BS kao i njihovih zamena, uvesti civilne posete koji ce uz garanciju anonimosti moci da saslusaju svakog radnika."

Ovo je samo mali deo onoga velikoga kolača koji možemo primetiti u državnim firmama, medjutim ove informacije dolaze od privatnika.

Ono što smo zabeležili je da velike privatne firme su kupljene na dva načina.

1. Od strane tajkuna dosta često koji nije naučio dobar način poslovanja već je kapital stekao na drugačije načine i
2. drugi način gde je strana kompanija kupila domaću kompaniju i želi da eksploatiše jeftinu radnu snagu.

Dobar menadžment dolazi od gore i prožima kompaniju sa vrha na dole. U prvom slučaju to nije slučaj već je i poslovanje baš refleksija ovoga. Ljudi sa vrha imaju različite motivacije od onoga što bi zdravo poslovanje trebalo da bude, dosta često su to prijatelji, rodbina i poznanici vlasnika. Nestručan kadar sa vrha nije u stanju da prepozna i zaposli stručan kadar na nižim nivoima i tako završimo u situaciji gde radnik ima šefa koji misli da je bič najbolji način da se neko natera da radi.

Drugi slučaj je malko kompleksniji mada se praktično svodi na to da kompanija koja je kupila domaću kompaniju u dosta slučajeva zbog uštede na radnoj snazi nema veliku motivaciju da unapređuje poslovanje, pa ih tako i ponašanje menadžmenta prema radnicima puno ne dodiruje niti zanima.

Dobar primer kako biste ovo razumeli je da zamislite da imate mogućnost da dobijete kućnu pomoćnicu koja će sve da radi za vas za 100 dinara mesečno kad god hoćete. Vi zarađujete mnogo mnogo više od toga i samo razmišljanje da li će spremačici biti dobro ili ne, vam nije toliko bitno, ono što vas zanima je da je kuća čista i da se sve blista. Ako nije tako, možete uvek da uzmete drugu. Finanskijski vas ništa ne dotiče. Dosta često se ovakvo razmišljanje reflektuje kroz menadžment koji je u ovom slučaju preopterećen, radi po bar 12h dnevno, ime nerealna očekivanja i kroz takav režim praktično se sve to samo projektuje na radnike ispod. Cela kula karata je vrlo nestabilna.

Dobre ljude je teško naći, pa je bolje u vek pogledati kroz prijatelje, rodbinu i poznanike, mada čak i van toga ovakav sistem opterećivanja radnika i menadžera do bezvesti, držanja nekog trajnog straha od gubljenja posla kod ljudi na višim pozicijama nije produktivan već naprotiv stvara totalno suprotan efekat.

Å ta nam je raditi?

Ukratko Ništa. Ovakav sistem će prirodnom progresijom da ide gde ide, za neke firme na dole, a za neke koje uvide da veća transparentnost poslovanja, bolji odnos sa radnicima i slušanje zahteva radnika, će biti ogromna prilika da se domaknu tržišta velikih igrača. Naš cilj je da sarađujući sa svima vama otvorimo oči svim poslodavcima. Oni koji se budu bojali otvorenosti, kritike i sličnog, će pre ili kasnije videti da gube konkurentnost u odnosu na one koji su odlučili pravi put.

Realno robdina ili ne, veze ili ne, priroda svih kompanija privatnih je da imaju kvalitetne ljude. Ono što je Balkanska priroda je da nadju nekoga koga poznaju pa makar ga malko morali "do učiti". Da li je to dobro ili ne, pitanje je. Problem leži u ovome gore navedenom.

Posetite Ogledalo Firme dajte svoj anonimni doprinos da popravimo sistem. Pogledajte druge.

---

Čitaj dalje...

TROŠIMO VIŠE NEGO ŠTO IMAMO Domačinstva u Srbiji mesečno primaju oko 59.000 dinara, a troše oko 60.600 dinara

Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u Srbiji, po podacima Republičkog zavoda za statistiku… Dalje...

Srbiji u ovom momentu nedostaje 15.000 IT stručnjaka

U Srbiji se godiÅ¡nje iÅ¡koluje oko 1.000 informaciono-tehnoloÅ¡kih stručnjaka, a zemlji u ovom momentu… Dalje...