Većina radnika u Srbiji u proseku dnevno radi dva do tri sata prekovremeno, i za taj rad najčešće nisu plaćeni, tvrde predstavnici sindikata. Prekovremeni rad češći je kada je u pitanju privatni sektor, ali pritužbe radnika na adrese sindikata sve više stižu i iz državne uprave i javnih preduzeća.

Međutim, ono što im je zajedničko jeste što ni jedni ni drugi za taj rad nisu plaćeni, niti to pravo u najvećem broju slučajeva mogu da ostvare, pre svega zbog straha od odmazde i gubitka posla.

Savić: Radi se dva do tri sata duže

Zabluda je da se u Srbiji malo radi. Naprotiv, radi se dosta, ali je poražavajuće to što se za taj rad dobija manje novca. Postala je praksa da se na poslu ostaje, u proseku, od jednog do tri sata duže, i to se uslovljava ostankom na poslu uopšte. Radnici to prihvataju i rade bez nadoknade, jer je novi Zakon o radu omogućio da budu otpušteni bez većih poteškoća - priča Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Najviše prekovremenih sati u trgovinu, ugostiteljstvu, građevinarstvu...

Pogledajte istrazivanje Ogledala Firme koje je radjeno u 2016-oj

Radnici najviše prekovremeno rade u ugostiteljstvu, građevini, metalskom kompleksu, trgovini i trgovinskim lancima, hotelijerstvu, turizmu, građevini, putarskim preduzećima... Takođe, navodi Savić, prekovremenog rada ima i u državnoj upravi i to uopšte nisu sporadični slučajevi.

U trgovinama, na primer, radnicima na ime prekovremenog rada daju slobodne dane. Međutim, u praksi zaposleni ih retko i realizuju jer zbog obima posla nadređeni ne mogu da ih odobre - priča Savićeva.

Na poslu sede dok ministar ne ode

Lista najgorih zanimanja u 2016. godini

Ona navodi primer iz ugostiteljstva gde radnici moraju da dođu sat vremena ranije kako bi kafić ili restoran pripremili za početak posla, a onda ostanu i kasnije da sve srede. ASNS je, priča Savićeva, imao i pritužbe iz pojedinih ministartava da je u njima praksa takva da "zaposleni moraju da budu na poslu dok je i ministar na poslu", i da se to uopšte ne vodi kao prekovremeni već redovan rad.

Veliki je problem što država naše radnike reklamira kao jeftinu radnu snagu. Takav stav stiže od vrha vlasti, pa se i poslodavci tako ponašaju. Isto je i u državnom i privatnom sektoru - objašnjava Savićeva.

Pogledajte neke od firmi u Srbiji u kojima se radi prekovremeno:

Biz Up Team d.o.o.

G4S Secure Solutions

Inex plus d.o.o.

Zakon: Najduže osam sati nedeljno

Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam, odnosno godišnje najviše 416 sati. Takođe, Zakon propisuje da sat prekovremenog rada košta 26 odsto od osnovice, sa mogućnošću da to bude i više ako poslodavac tako odluči. Isto toliko košta i noćni rad, dok se rad praznikom obračunava sa 110 odsto od osnovice.

Međutim, zakonske odredbe o prekovremenom radu malo ko od poslodavaca poštuje, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Ovaj sindikat, kaže on, žalbe sve češće dobija od zaposlenih iz javnog sektora od zdravstva, obrazovanja, javnih preduzeća, odnosno onih koji su još državna ili u vlasništvu lokalnih samouprava. Vrlo često su u pitanju ona koja se bave komunalnim delatnostima.

Sporadnično i sasvim suprotni slučajevi

Retka su predzeća koja daju 26 odsto na ime prekovremenog rada. Međutim, imamo slučajeve pojedinih privatna preduzeća koja poštuju Zakon, i više od toga, pa radnicima isplaćuju reciomo 30 odsto do plate na ime prekovremenog rada. Međutim, to je zaista retko - priča on.

Kako objašnjava, radni sati se retko prikazuju kao prekovremeni, i uglavnom se ne plaćaju. Kaže i da se poslodavci snalaze na razne načine svesni da su radnici radili duže, pa im neretko govore da ne smeju da prikažu prekovremene sate, ali da će im na ime toga dati neku stimulaciju.

Preraspodela radnih sati - eksploatacija

Jedan od problema je i preraspodela radnih sati. Radnik godišnje može da radi 2.080 sati, odnosno oko 174 sata mesečno. Međutim, poslodavac to radno vreme može da preraspodeli, tako da se pet-šest meseci radi više, a onda ostatak godine manje. Najčešće se to u praksi ne dogodi, pa ljudi rade više tokom cele godine, što je u suštini eksploatacija. U strahu od gubitka posla, zaposleni na to pristaju - kaže on.

I on navodi da u proseku prekovremeni rad traje dva do tri sata, ali ističe i da ljudi u pojedinim oblastima rade jako mnogo, i da je pitanje dokle će fizički moći to da izdrže. Kao primer navodi građevinske radnike, gde su pojedinci radili po 250 i 300 sati mesečno, što je skoro duplo više od radnog vremena predviđenog Zakonom.

Radnici hoće da rade, ali i da budu plaćeni

Generalan zaključak je da zaposleni hoće da ostanu da rade prekovremeno i koliko treba, i jednino što očekuju jeste da budu plaćeni za to - istiće Vuković.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da su iskustva inspektora rada različita, i da u praksi ima poslodavaca koji poštuju Zakon i zaposlenima isplaćuju prekovremeni rad, ali i onih koji to ne čine.

Prekovremeni rad od osam sati nedeljno poslodavci najčešće poštuju. Ipak, tokom prošle godine bilo je slučajeva gde su inspektori rada utvrdili da prekovremeni rad nije organizovan u skladu sa Zakonom, i u tim slučajevima podnošeni su zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca - kažu u Ministarstvu.

Inspekcija otkrila 201 kršenje zakona

Kako navode, inspektori su u 2016. godini doneli ukupno 201 rešenje za otklanjanje nepravilnosti u vezi radnog vremena, noćnog rada i prekovremenog rada. Najviše ih je doneto u oblasti trgovine na veliko i malo (87), zatim proizvodnji prehrambenih proizvoda (27) i u oblasti smeštaja i ishrane (24).

Prekovremeni rad najčešće je vezan za obim posla. Na primer, javlja se u građevinarstvu, naročito u periodu pred ugovoreni rok završetka radova, u delatnosti poljoprivrede u periodu setve, žetve... - pričaju u Ministarstvu, gde kažu da ne raspolažu podacima o visini isplaćenog iznosa na ime prekovremenog rada.

Ne postoji nikakva evidencija

Ono što je zanimljivo jeste da podaci koji se odnose na prekovremeni rad u Srbiji, odnosno koliko se radi, i koliko su radnici za to plaćeni, ne postoje, bilo da je u pitaju javni bilo privatni sektor.

Te podatke ili istraživanja nemaju ni Zavod za statistinu, ni ministarstva finansija i državne uprave, ni fakulteti, kao ni pojedina udruženja koja se bave oblašću rada.

Kazne za prekovremeni rad

Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedeljno, Zakon za tog posladavca predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik.

Čitaj dalje...

Na konkurs Poreske uprave za 100 novih inspektora prijavilo se čak 1.808 kandidata, saznaje "Blic". Vredno je… Dalje...

Dok država godinama ulaže u propala preduzeća i time kupuje socijalni mir s druge strane joÅ¡… Dalje...