Hej ti, upravo ti, koliko sati nedeljno radiš?

Neplaćeni prekovremeni rad jedna je od mnogih boljki zaposlenih širom Srbije. Zato smo zavirili u Zakon o radu i evo malko više informacija o tome šta prekovremeni rad zapravo znači, koliko časova nedeljno po Zakonu treba da radimo (a koliko neki od nas zaista rade?), i koliko treba da smo plaćeni za to? Hajde da vidimo.

Naime, u Zakonu o radu, prema članu 53. stoji da je zaposleni na zahtev poslodavca, dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Prema članu 54. ovog Zakona, dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.

Međutim, kad pričamo o prekovremenom radu, prvo je potrebno videti raspored radnog vremena.
Prema Zakonu o radu, stavu 5 članu 55. radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana. Realnost? Ponekad drugačija.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

Međutim ono što takođe piše u ovom zakonu jeste da je poslodavac dužan da nas obavesti o promeni radnog vremena ranije.
Prema članu 56. poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

Nadalje, u Zakonu se navodi da zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad a taj prekovremeni rad kako kaže Zakon o radu, prema članu 108. plaća se najmanje 26% od osnovice.

Ukoliko želite da podrobnije proučite Zakon o radu (osnovni korak u borbi protiv nepravde), možete to uraditi na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Da li je tako u Vašoj firmi? Dođite i podelite sa nama vaše iskustvo na Ogledalo Firme

Čitaj dalje...

“Dobar dan! Da li ste vi Stefan?” “Da,ja sam.” “Zovem Vas u vezi… Dalje...

U narednih tri do pet godina moguće je napraviti potpuno novi sistem koeficijenata na osnovu kojeg bi se… Dalje...