ALARMANTNO! KO ĆE DA RADI? Ostaćemo bez zavarivaÄa, bravara, graÄ‘evinaca, pekara, ali i PROGRAMERA i ARHITEKATA
na Vesti
Srbiji trenutno najviÅ¡e nedostaju graÄ‘evinski radnici, zavarivaÄi, bravari, automehaniÄari, vozaÄi, konobari, pekari, mesari, ali i web dizajneri i programeri svih jezika, tvrde u udruženjima poslodavaca i agencijama za zapoÅ¡ljavanje.
Kako istiÄu, u skorijoj budućnosti imaćemo najveći problem sa velikim nedostatkom niskokvalifikovane radne snage pa će ona morati da se uvozi.
U kompaniji za zapoÅ¡ljavanje "Trenkwalder" kažu za Blic Biznis da su glavni faktori koji utiÄu na stvaranje deficita radnika na tržiÅ¡tu rada u Srbiji, izmeÄ‘u ostalog, izuzetan rast i razvoj digitalizacije.
"Sve viÅ¡e radnika radi preko interneta gde dolaze u obzir i radnici sa osnovnim kvalifikacijama. TakoÄ‘e, i Srbija podstiÄe prekvalifikaciju radne snage u IT i donekle kreativnu industriju, kroz razliÄite programe obuka i edukacija. TakoÄ‘e, uzrok su male zarade, zatim odlazak radnika na rad u inostranstvo, starenje stanovniÅ¡tva i uopÅ¡te nezadovljstvo radne snage" – istiÄu u kompaniji "Trenkwalder".
Kako dodaju, na osnovu iskustva ove kompanije, koja posluje u 17 zemalja centralne i jugoistoÄne Evrope, Srbija će morati da uvozi radnike za niskokvalifikovana i deficitarna radna mesta Å¡to ranije nije bio sluÄaj.
Nedostajaće nam i genetiÄari, arhitekte, dizajneri...
Nacionalna služba za zapoÅ¡ljavanje je na osnovu anketiranja poslodavaca sprovedenih poslednjih nekoliko godina doÅ¡la do zakljuÄka da će poslovi u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i dalje biti veoma traženi na tržiÅ¡tu rada. Kako navode, najtraženiji će biti struÄnjaci za elektrotehniku i elektroniku, za industrijsku tehniku i robotiku, kao i za oblast finansija, zatim analitiÄari prometa i investicija, struÄnjaci za upravljanje rizicima u preduzećima, razliÄite vrste savetnika posebno u malim preduzećima, ali i genetiÄari, molekularni biolozi, struÄnjaci za obrazovanje na daljinu, struÄnjaci za razliÄite vrste ispitivanja i merenja svojstva materijala, kao i arhitekte, urbanisti, dizajneri, projektanti, mikrotehniÄari...
Predsednik Unije poslodavaca Srbije NebojÅ¡a Atanacković kaže za Blic Biznis da je trenutno najveći problem sa zanimanjima za koja se ljudi Äude da su deficitarna, poput konobara.
"Ili već duže vreme sa automehaniÄarima i uopÅ¡te radncima iz tzv. autobranÅ¡e. U velikoj meri smo deficitarni sa graÄ‘evinskim radnicima. Imamo godinama u graÄ‘evinskim Å¡kolama nepopunjena odeljenja. Ovde je najveći problem jer se taj sektor dosta razvija" - kaže za Blic Biznis predsednik Unije poslodavaca Srbije NebojÅ¡a Atanacković.
Prema njegovim reÄima, u Srbiji, ali i u svetu uskoro će biti problem naći radnike koji dovoljno poznaju IT tehnologiju. On naglaÅ¡ava da je najveći problem materijalni položaj radnika.
"Ukoliko je plata velika, a posao nije težak i zahtevan nema problema sa radnicima. Sada imamo situaciju da se stariji graÄ‘ani doÅ¡kolovavaju i uÄe neke zanate, posebno u oblasti graÄ‘evinarstva. Uzalud je da se Å¡koluju za zanimanja koja se ne traže i gde neće moći da naÄ‘u posao" - kaže Atanacković.
Rešenje prekvalifikacija i dokvalifikacija
Na veliki nedostatak radne snage ukazao je i ministar za rad i socijalna pitanja Zoran ÄorÄ‘ević. On je istakao da bi Srbija za nekoliko godina mogla da ostane bez prodavaca, vozaÄa, pekara, radnika u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da smo, zbog toga što ništa nije urađeno godinama, sada u mnogo težoj situaciji nego pre 13, 10 ili pet godina.
"Mladi i sredoveÄni koji imaju najviÅ¡e razvijene radne veÅ¡tine i struÄna znanja masovno napuÅ¡taju zemlju. Za poslednjih deset godina prema podacima naÅ¡ih organizacija iz dijaspore iz Evrope, Kanade, USA i Australije oko 350.000 ljudi sa razvijenim poslovnim sposobnostima je doÅ¡lo u te zemlje, a mi smo izgubili na hiljade potencijalnih poslovnih lidera koji mogu da budu sposobni menadžeri i osnivaÄi malih i srednjih preduzeća" - istiÄe Rajić.
Decenijama daleko od IstoÄne Evrope
On dodaje i da više od 50 odsto obrazovnih profila u našim srednjim školama ne odgovara potrebama lokalne privrede.
"Zanatstvo i rad u proizvodnji danas su osavremenjeni i obavljaju se uz primenu novih tehnologija i IT rešenja, tako da prvo treba osposobiti profesore da to prenesu mladima, pa onda napraviti dubinsko povezivanje sa kompanijama i imati za cilj da profesori vremenom postanu mentori svojim đacima za praksu u kompanijama" - kaže Rajić.
Kako naglaÅ¡ava, zbog starosti stanovniÅ¡tva deficit će biti sve veći i kod obavljanja obiÄnih poslova, kao Å¡to su prodavci, vozaÄi, pekari, radnici u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, itd.
"DugoroÄni "rezultat" će biti da ćemo decenijama teÅ¡ko hvatati korak sa istoÄnoevropskim zemljama koje su sada Älanice EU i za kojima već sada znaÄajno zaostajemo" - navodi Rajić.
Preuzeto sa Blic.rs
Čitaj dalje...
SNALAŽENJE ZA OSNOVNO
ÄŒekovi i kreditne kartice u Srbiji najviÅ¡e se koriste za plaćanje hrane na rate. Iako raste broj… Dalje...
Beograd i Novi Sad po zaradi bitno odskaÄu u odnosu na ostatak Srbije
Kada se zbir svih zarada u Beogradu i Novom Sadu podeli sa ukupnim brojem stanovnika u ova dva grada… Dalje...