"DRAGI NAÅ I" Koliki je ODLIV MOZGOVA, najbolje pokazuje i priliv deviza u Srbiju, koji je ove godine REKORDAN
na Vesti"Dragi naÅ¡i" koji su na privremenom ili dužem radu u inostranstvu naÅ¡a su najbolja izvozna investicija. A možda najbolja uopÅ¡te. Ove godine zakljuÄno sa avgustom, poslali su u otadžbinu 2,3 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Prema preliminarnim podacima, priliv po osnovu doznaka, odnosno liÄnih transfera, tokom osam meseci 2018. godine iznosio je 2,3 milijarde evra, Å¡to je 20,8 odsto viÅ¡e u odnosu na isti period proÅ¡le godine. Po osnovu registrovanih doznaka stigle su 1,2 milijarde evra, dok je procenjena vrednost neregistrovanih doznaka, van bankarskog raÄuna i brzog transfera novca, iznosila oko 1,1 milijardu evra.
"Priliv je relativno stabilan i njegovo uÄešće u bruto domaćem proizvodu kreće se na nivou oko osam odsto, Å¡to oÄekujemo i u ovoj godini" - kažu u centralnoj banci.
Preko bankarskih raÄuna i brzog transfera novca za osam meseci ove godine izvrÅ¡eno je 1,284 miliona transakcija, a prosek slanja je oko 930 evra. Najveći priliv doznaka bio je u avgustu: 365,3 miliona evra.
Podaci Svetske banke, koja doznake obraÄunava u ameriÄkoj valuti, pokazuju da su naÅ¡i ljudi iz inostranstva u poslednjih deset godina poslali 41,5 milijardi dolara, Å¡to, proraÄunato po sadaÅ¡njem kursu, iznosi 36,5 milijardi evra. U proseku oni nam godiÅ¡nje Å¡alju tri milijarde evra, Å¡to je znatno viÅ¡e nego Å¡to su u istom periodu uložili strani direktni investitori. To potvrÄ‘uje i prof. dr Vladimir GreÄić, Älan Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije.
"U 2016. godini, priliv doznaka bio je 36 odsto veći od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Dijaspora je u 2017. godini poslala viÅ¡e od 3,6 milijardi dolara, a podaci Svetske banke pokazuju da je to povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na BDP doznake migranata iznosile su 8,4 odsto" - kaže GreÄić, dodajući da su praktiÄno dve trećine doznaka, odnosno u 64 odsto sluÄajeva, stizale su iz zemalja EU.
Od evropskih zemalja najviÅ¡e Å¡alju ljudi iz NmeaÄke - u 39,4 odsto sluÄajeva, i iz Å vajcarske - 23 odsto. Najveći deo priliva doznaka - oko 80 odsto - realizuje se u evrima.
Nije Srbija izuzetak po tome Å¡to joj radnici spolja "Å¡alju" viÅ¡e para. Aprilski izveÅ¡taj Sveteske banke ukazuje da se povećava priliv doznaka u manje razvijene zemlje, Å¡to je logiÄno, jer je broj migranata sve veći. Zato se može zakljuÄiti da sada odlaze obrazovanija radna snaga, pa oni u Srbiju Å¡alju viÅ¡e para.
"Ne može se reći da su obrazovani migranti poslali viÅ¡e para nego manje obrazovani. Možda Å¡alju viÅ¡e da bi nadoknadili porodicama finansiranje svog obrazovanja, ali oni Äesto u inostranstvo vode i porodicu, pa Å¡alju manje. Istraživanja pokazuju da proseÄan pojedinaÄni nivo doznaka manji kod migranata sa viÅ¡im stepenom obrazovanja, pa se ne može reći da se odliv mozgova može kompenzovati njihovim visokim doznakama. Ali to ne znaÄi da su devizne doznake visokostruÄnih i kvalifikovanih migranata zanemarujuće, pogotovo onih na privremenom radu. Istraživanja pokazuju da gotovo polovina indijskih lekara koji rade u Velikoj Britaniji Å¡alje deo svojih zarada u zemlju porekla,a taj deo u proseku je iznosio 16 odsto njihovog prihoda. Mnogo je sluÄajeva da radnici sa niskim kvalifikacijskim odlaze u inostranstvo da skupe dovoljno uÅ¡teÄ‘evine za samozaposlenje i preduzetniÅ¡tvo" - kaže GreÄić.
A kuda idu te silne milijarde? U potroÅ¡nju. Na hranu, na odeću, leÄenje, kupovinu kuća, stanova, renoviranje postojećih, kupovinu zemljiÅ¡ta, traktora, automobila...
Za struÄnjake, problem je kako se doznake koriste. Dobro je, kaže GreÄić, Å¡to doznake doprinose povećanju opÅ¡te potroÅ¡nje stanovnika i smanjuje stopu siromaÅ¡tva, ali je loÅ¡e Å¡to se veoma mali deo ulaže u proÅ¡irenje materijalne osnove rada i Å¡to povećava zavisnost srpskog druÅ¡tva od roÄ‘aka i prijatelja iz dijaspore. Samo mali procenat doznaka koristi se za Å¡tednju i otvaranje novih radnih mesta, kao Å¡to su male proizvodne poslovne firme.
Preuzeto sa blic.rs
Čitaj dalje...
JEDNO U OGLASIMA, DRUGO U FIRMI!
Beograd "Nudimo mogućnost napretka, fiksnu platu i stalan posao". ZvuÄi lepo ponuda za posao u oglasima. MeÄ‘… Dalje...
IZMEÄU NAJVIÅ E I NAJNIŽE PLATE ÄŒAK 104.000 DINARA Ko to u Srbiji zaraÄ‘uje VIÅ E i od PROGRAMERA?
ProseÄna neto avgustovska zarada, po podacima RepubliÄkog zavoda za statistiku, iznosila je 49.773 dinara, ili 421… Dalje...