Nove mere NemaÄke za zapoÅ¡ljavanje stranih radnika bi mogle da koÅ¡taju Srbiju 200.000 STANOVNIKA
na VestiEgzodus - reÄ je koja opisuje ono Å¡to će uslediti kada novi nemaÄki Zakon o useljavanju struÄne radne snage iz drugih država, ukljuÄujući i onih koje nisu Älanice EU, stupi na snagu 1. januara 2020. godine.
Zakon je usvojen u sredu uveÄe (19.12.2018.) i daje vetar u leÄ‘a svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao naÄ‘u u ovoj zemlji, a kako prognoziraju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Srbija će tada ostati bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehniÄara, profesionalnih vozaÄa, i zanatlija svih profila.
Kako kažu u tom sindikatu, nema grane privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani da idu u NemaÄku da rade.
"Biće lako otići u NemaÄku"
Liberalizacija koju je doneo taj Zakon podrazumeva da će biti svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje Å¡kole. Oni će moći prvo da uÄ‘u u NemaÄku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boraviÅ¡nu vizu na Å¡est meseci, a kada je o priznavanju diploma reÄ, radnici će moći da uÄ‘u uzemlju, možda Äak i poÄnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
ZnaÄajna razlika u odnosu na dosadaÅ¡nji zakon je ta Å¡to nemaÄki poslodavci viÅ¡e neće morati da dokazuju da za mesto ponuÄ‘eno radniku migrantu nije bilo mogucÌe pronacÌi odgovarajucÌeg kandidata iz NemaÄke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.
"NemaÄkoj su potrebni radnici iz inostranstva"
"NemaÄkoj su potrebni struÄni radnici, potrebni su joj radnici iz inostranstva" - rekao je, nakon sednice kabineta, ministar unutraÅ¡njih poslova Horst Seehofer (CSU). A, nemaÄki ministar zdravstva Jens Å pan najavio je pojaÄano useljavanje ljudi koji se bave negom i to, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.
NemaÄki zakon opustoÅ¡iće Srbiju
Ranka Savić, predsednica ASNS, kaže da će primena tog zakona od 2020. godine imati dobar i loš aspekt kada je Srbija u pitanju.
"Dobar je Å¡to će znatno olakÅ¡ati odlazak svh onih koji žele da idu u NemaÄku da rade i daće im sigurniji položaj u toj zemlji. Ljudi će moći da dobijaju stalne poslove bez većih probelma. LoÅ¡a strana tog zakona je Å¡to će ogroman broj radnika napustiti Srbiju. Prema naÅ¡im podacima, proÅ¡le godine ih je otiÅ¡lo 100.000, a oÄekujemo da će se taj broj barem duplirati, posle stupanja na snagu nemaÄkog zakona, odnosno da ćemo ostati bez 200.000 ljudi" - kaže za "Blic" Ranka Savić.
"Katastrofalno za srpsku privredu"
Prema njenim reÄima, to će biti katastrofalno za srpsku ekonomiju i celokupno srpsko druÅ¡tvo.
"Prvenstveno zbog toga Å¡to Srbija izdvaja veliki novac za Å¡kolovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemaÄku privredu i u nemaÄkom druÅ¡tvu. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. NaÅ¡i graÄ‘ani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u NemaÄku da ne pristaju na odnos da su oni dobra, ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze u NemaÄku gde su plate mnogo viÅ¡e, gde je odnos države prema zaposlenom i graÄ‘aninu potpuno drugaÄiji i bolji nego Å¡to je to u Srbiji" - objaÅ¡njava ona.
"Svi žele da idu"
Na pitanje "Blica" koliko radnika, Älanova tog sindikata, razmiÅ¡lja da ode iz Srbije na rad u NemaÄku, ona kaže da nema grane privrede u kojoj radnici ne razmiÅ¡ljaju da idu.
"Prvenstveno u autotransportu. Nema viÅ¡e vozaÄa jer su otiÅ¡li u NemaÄku i druge zemlje da rade. Ista situacija je u zdravstvu odakle su već otiÅ¡li lekari i tehniÄari. Mnoge njihove kolege razmiÅ¡ljaju da krenu njihovim stopama. Za sedam meseci u KliniÄkom centru u NiÅ¡u, na primer, promenili smo Äetiri predsednika sindikata jer su dotadaÅ¡nji otiÅ¡li iz zemlje da rade u NemaÄkoj, Austriji, Islandu i drugim državama. Trenutne pripreme za odlazak na rad u NemaÄku - dokumentacija, uÄenje nemaÄkog jezika i druge ni sada nisu bile prepreka za masovni odlazak, a liberalizacija svega toga od 2020. godine tek će da bude podstrek za joÅ¡ veći odlazak. Taj Zakon jeste pretnja za Srbiju" - objaÅ¡njava Ranka Savić.
Stopama NemaÄke i druge Älanice EU
Ona prognozira da će stopama nemaÄke krenuti i druge evropske zemlje jer svuda fali radna snaga, pogotovu ona kvalifikovana.
"Mi smo svuda u Evropi vrlo tražena i cenjena radna snaga. ÄŒak i na Balkanu. A primer za to Å¡to je viÅ¡e od 60 odsto radnika propale staklare u Paraćinu otiÅ¡lo u Sloveniju da radi. Dobili su odliÄne plate, a kada su dolazili da se pozdrave ovde sa nama jedina reÄenica im je bila:"Idemo i kopaćemo i rukama i nogama da kompletne porodice odvedemo tamo"."
Upozorenja ministra ÄorÄ‘evića
Dok taj nemaÄki zakon ne stupi na snagu, mnogi već sada kreću na put u NemaÄku ili se pripremaju - uÄe nemaÄki jezik, raspituju se oko detalja, kalkuliÅ¡u.
Ministar Zoran ÄorÄ‘ević potvrÄ‘uje za "Blic" da su najtraženija zanimanja u inostranstvu - medicinski radnici, naroÄito medicinske sestre, graÄ‘evinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuÅ¡karisti, kuvari, bravari, elektriÄari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i razni sezonski poslovi.
On istiÄe da naÅ¡ Zakon o zapoÅ¡ljavanju i osiguranju za sluÄaj nezaposlenosti propisuje oblast zapoÅ¡ljavanja državljana Srbije u inostranstvu i apeluje na one koji već sada planiraju da odu na rad u inostranstvo da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.
"TakoÄ‘e, graÄ‘ani neka ne odlaze ni posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu za rad ovog Ministarstva. Pre odlaska na rad u inostranstvo, potrebno je da zainteresovano lice proveri na sajtu Ministartva da li je agencija registrovana za posredovanje u zapoÅ¡ljavanju, kao i da li je u ugovoru koji lice potpisuje obezbeÄ‘ena njegova zaÅ¡tita propisana Zakonom. A ta zaÅ¡tita obuhvata obezbeÄ‘ivanje dozvole za rad, troÅ¡kova opÅ¡tih, sanitarnih i specijalistiÄkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troÅ¡kova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, o uslovima života i rada" - naveo je on i dodao da se ugovor o radu potpisuje pre odlaska na rad u inostranstvo.
"Poslove zapoÅ¡ljavanja, osim registrovanih agencija, može obavljati i Nacionalna služba za zapoÅ¡ljavanje. Evidencije o licima koja se zapoÅ¡ljavaju u inostranstvu vode agencije i Služba za zapoÅ¡ljavanje. Kako većina osoba pronalaze posao samoinicijativno, nadležni organi nemaju precizne podatke o njihovom broju" - kaže ministar ÄorÄ‘ević.
Preko NSZ za dve godine u NemaÄaku otiÅ¡lo oko 1.000 radnika
U Nacionalnoj službi za zapoÅ¡ljavanje (NSZ) kažu za "Blic" da je ta institucija, a u skladu sa Zakonom, pokrenula viÅ¡e postupaka posredovanja u zapoÅ¡ljavanju državljana Srbije u NemaÄkoj, a na osnovu potrebe stranih poslodavaca. Tokom ove i proÅ¡le godine, prema istim podacima, u NemaÄku je otiÅ¡lo ukupno 969 ososba, po raznim osnovama. Na ovaj naÄin, posao u NamaÄkoj naÅ¡li su uglavnom medicinski tehniÄari i vozaÄi.
*Ako te zanima kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporuÄujemo da pogledaÅ¡ sledeće linkove:
|
|
|
Preuzeto sa blic.rs
Čitaj dalje...
Kada je redovna plata “beneficija†a ne obaveza?
“Prijavite se - nudimo vam redovnu zaradu, plaćen prekovremeni rad, odliÄne meÄ‘uljudske odnose, vrednovanje razliÄ… Dalje...
Sedam kljuÄnih stvari u novom zakonu koji Srbima OTVARA VRATA za RAD U NEMAÄŒKOJ
NemaÄka vlada usvojila je novi zakon o useljavanju struÄne radne snage, kojim su ublaženi kriterijumi i… Dalje...