Zašto bi radni dan trebalo da traje samo 3 sata i zašto se to neće desiti?

na Vesti

U poslednje vreme je sprovedena gomila istraživanja koja se bavi upravo radom i produktivnošću, s ciljem, naravno, da se ona poboljša.
Naučnici su došli do zaključka, na osnovu čak 2000 ispitanika, da je prosečan radnik zapravo produktivan samo 2 sata i 53 minuta dnevno.

Ostatak vremena, prema tom istraživanju, provodi se na:

  1. čitanje novosti na novinskim sajtovima – 1h5min
  2. proveravanje društvenih mreža – 44min
  3. razgovor sa kolegama o stvarima van posla – 40min
  4. potragu za novim poslom – 26min
  5. puš-pauze – 23min
  6. pozivanje partnera ili prijatelja – 18min
  7. pravljenje toplih napitaka – 17min
  8. dopisivanja/slanje poruka – 14min
  9. jedenje grickalica – 8min
  10. pravljenje obroka u kancelariji – 7min

Ovo istraživanje pokazuje da je, dakle, veoma teško iscediti iz ljudi punih 8 sati apsolutne produktivnosti iako neki poslodavci u Srbiji kao da ne razumeju da je industrijska revolucija kada se radilo od 10 do 16 sati dnevno prošla pa tako radnici u nekim kompanijama u proseku rade preko 11 sati, vrlo često za osmočasovnu platu (Pogledajte u kojim kompanijama se radi više od 8h - ovde).
I druga istraživanja su pokazala isto, govoreći da zaposleni 80% svog rada odrade u 20% svog vremena.

Postoje poslodavci kojima ovo ne smeta jer, kako ističu, dozvoljeno je praviti pauze u svom radu, ali isto tako postoje i oni koji zabranjuju bilo koji vid skretanja pažnje; Amazon, poznata kompanija za dostavu proizvoda, svojim zaposlenima zabranjuje međusobno komuniciranje o stvarima nevezanim za posao, nazivajući to „krađom korporativnog vremena.“ Takvi primeri postoje i u Srbiji a samo jedan od njih je slučaj sa firmom "Mita" iz Leskovca u kojoj se zaposlenima brani odlazak u toalet mimo pauze (ukoliko niste pročitali članak, možete ga pročitati ovde)

Pomak ili ipak ne?

Postoje neke kompanije i zemlje koje su implementirale šestočasovno radno vreme, i odmah primetile porast u produktivnosti ali ipak, nisu nastavili tim tempom. Zašto?
Gothenburg, grad u Å vedskoj, kao eksperiment,
uveo je šestočasovni radni dan uz zadržavanje nivoa plata medicinskim sestrama u staračkom domu Svartedalen. Nakon 2 godine koliko je trajao eksperiment, zaposleni su se osećali zdravije, smanjio se broj bolovanja, podigao kvalitet nege pacijenata ali su ipak, troškovi skraćenja radnog vremena odneli prevagu nad benefitima.

Da bi se pokrilo skraćenje radnih sati 68 medicinskih sestara u domu, grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba uz trošak od oko 1,3 miliona dolara.

Neki antropolozi ipak, ističu da ovo zavisi i od samih ličnosti zaposlenih – neće svi cvetati u ovakvom poretku. Nekima su potrebne čvrste stege da bi mogli iskoristiti svoje vreme na najbolji mogući način. Ističu takođe i problem pri implementiranju rešenja New Economincs Foundation-a, odnosno smanjenje ličnih dohodataka zbog smanjenja radnog vremena.

Da bi rešenje NEF-a bilo zaista usvojeno, mora doći do radikalne, korenske promene celog sistema rada, uključujući povećanje minimalca, poboljšanje povlastica i beneficija i bolje javne servise. U Srbiji, uz srednju prosečnu platu od 300 eura i prekovremeni rad od 11 i više sati, nažalost, nismo u mogućnosti ni da razmišljamo o tome.

Dakle, da li će se ovo desiti barem tokom našeg života?

Ne.
Najjednostavniji odgovor je i onaj najočigledniji. Poslodavci i vlasnici velikih kompanija ne žele da plate duplo (dve osobe, puna plata, četvoročasovno vreme), kad mogu platiti samo jednoj osobi (puna plata, osmočasovno vreme a vrlo često i više sa platom za osmočasovno radno vreme).

Kapitalizam, uz to, počiva na mirovanju i prihvatanju ideologije. Ukoliko bi ljudi manje radili, to bi im ostavilo više vremena da uče, razmišljaju, druže se, organizuju i smišljaju načine da kapitalizam svrgnu.

Najnoviji trendovi u zapošljavanju, zapravo, naginju ka produžavanju radnog vremena, jer se od zaposlenih očekuje da budu dostupni imejlom ili telefonom i kad nisu na poslu, pa čak i vikendom ili na odmoru.
Širenjem informacionih tehnologija je došlo i do potrebe za večitom umreženošću, pa se tako i od zaposlenih očekuje da sve vreme misle na svoj posao, umesto da se opuštaju sa svojom porodicom.

Nema sumnje da je čovek zapravo produktivan samo 3 sata dnevno. Ograničene je kapacitet vremena koje mi možemo da provedemo radeći nešto neprijatno, i ljudi najčešće i neće raditi više, osim pod pretnjom sile (ili otkaza).

Ipak, ne možemo se pretvarati da će velike korporacije implementirati ovaj sistem rada u skorije vreme, jer bi to značilo da će morati više da plaćaju svoje radnike, a čitava ideologija kapitalizma se vrti oko skupljanja što je više moguće novca za što je manje moguće ulaganja, izrabljujući tako radnike, oduzimajući im pravo na privatni život, gurajući ih u konstantno nezadovoljstvo, premor, nesigurnost, terajući ih da jedva drže sve konce u svojim rukama.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Izvor: beleške.com


Čitaj dalje...

"Niko nije naivan da misli da će u Srbiji preko noći biti plata od 1.000 EVRA"

Niko nije naivan da misli da ćemo u Srbiji preko noći doći do 1.000 evra… Dalje...

Pola miliona ljudi živi s manje od 200 dinara dnevno U Srbiji su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaÅ¡…

Kontakt

Ukoliko želite da nas kontaktirate: office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično

Još nešto za reći

Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.

Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.

2016 (c) OgledaloFirme, produced by Second Surfer, CA, USA