Zašto bi radni dan trebalo da traje samo 3 sata i zašto se to neće desiti?
na VestiU poslednje vreme je sprovedena gomila istraživanja koja se bavi upravo radom i produktivnošću, s ciljem, naravno, da se ona poboljša.
NauÄnici su doÅ¡li do zakljuÄka, na osnovu Äak 2000 ispitanika, da je proseÄan radnik zapravo produktivan samo 2 sata i 53 minuta dnevno.
Ostatak vremena, prema tom istraživanju, provodi se na:
- Äitanje novosti na novinskim sajtovima – 1h5min
- proveravanje društvenih mreža – 44min
- razgovor sa kolegama o stvarima van posla – 40min
- potragu za novim poslom – 26min
- puš-pauze – 23min
- pozivanje partnera ili prijatelja – 18min
- pravljenje toplih napitaka – 17min
- dopisivanja/slanje poruka – 14min
- jedenje grickalica – 8min
- pravljenje obroka u kancelariji – 7min
Ovo istraživanje pokazuje da je, dakle, veoma teÅ¡ko iscediti iz ljudi punih 8 sati apsolutne produktivnosti iako neki poslodavci u Srbiji kao da ne razumeju da je industrijska revolucija kada se radilo od 10 do 16 sati dnevno proÅ¡la pa tako radnici u nekim kompanijama u proseku rade preko 11 sati, vrlo Äesto za osmoÄasovnu platu (Pogledajte u kojim kompanijama se radi viÅ¡e od 8h - ovde).
I druga istraživanja su pokazala isto, govoreći da zaposleni 80% svog rada odrade u 20% svog vremena.
Postoje poslodavci kojima ovo ne smeta jer, kako istiÄu, dozvoljeno je praviti pauze u svom radu, ali isto tako postoje i oni koji zabranjuju bilo koji vid skretanja pažnje; Amazon, poznata kompanija za dostavu proizvoda, svojim zaposlenima zabranjuje meÄ‘usobno komuniciranje o stvarima nevezanim za posao, nazivajući to „kraÄ‘om korporativnog vremena.“ Takvi primeri postoje i u Srbiji a samo jedan od njih je sluÄaj sa firmom "Mita" iz Leskovca u kojoj se zaposlenima brani odlazak u toalet mimo pauze (ukoliko niste proÄitali Älanak, možete ga proÄitati ovde)
Pomak ili ipak ne?
Postoje neke kompanije i zemlje koje su implementirale Å¡estoÄasovno radno vreme, i odmah primetile porast u produktivnosti ali ipak, nisu nastavili tim tempom. ZaÅ¡to?
Gothenburg, grad u Å vedskoj, kao eksperiment,
uveo je Å¡estoÄasovni radni dan uz zadržavanje nivoa plata medicinskim sestrama u staraÄkom domu Svartedalen. Nakon 2 godine koliko je trajao eksperiment, zaposleni su se osećali zdravije, smanjio se broj bolovanja, podigao kvalitet nege pacijenata ali su ipak, troÅ¡kovi skraćenja radnog vremena odneli prevagu nad benefitima.
Da bi se pokrilo skraćenje radnih sati 68 medicinskih sestara u domu, grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba uz trošak od oko 1,3 miliona dolara.
Neki antropolozi ipak, istiÄu da ovo zavisi i od samih liÄnosti zaposlenih – neće svi cvetati u ovakvom poretku. Nekima su potrebne Ävrste stege da bi mogli iskoristiti svoje vreme na najbolji mogući naÄin. IstiÄu takoÄ‘e i problem pri implementiranju reÅ¡enja New Economincs Foundation-a, odnosno smanjenje liÄnih dohodataka zbog smanjenja radnog vremena.
Da bi reÅ¡enje NEF-a bilo zaista usvojeno, mora doći do radikalne, korenske promene celog sistema rada, ukljuÄujući povećanje minimalca, poboljÅ¡anje povlastica i beneficija i bolje javne servise. U Srbiji, uz srednju proseÄnu platu od 300 eura i prekovremeni rad od 11 i viÅ¡e sati, nažalost, nismo u mogućnosti ni da razmiÅ¡ljamo o tome.
Dakle, da li će se ovo desiti barem tokom našeg života?
Ne.
Najjednostavniji odgovor je i onaj najoÄigledniji. Poslodavci i vlasnici velikih kompanija ne žele da plate duplo (dve osobe, puna plata, ÄetvoroÄasovno vreme), kad mogu platiti samo jednoj osobi (puna plata, osmoÄasovno vreme a vrlo Äesto i viÅ¡e sa platom za osmoÄasovno radno vreme).
Kapitalizam, uz to, poÄiva na mirovanju i prihvatanju ideologije. Ukoliko bi ljudi manje radili, to bi im ostavilo viÅ¡e vremena da uÄe, razmiÅ¡ljaju, druže se, organizuju i smiÅ¡ljaju naÄine da kapitalizam svrgnu.
Najnoviji trendovi u zapoÅ¡ljavanju, zapravo, naginju ka produžavanju radnog vremena, jer se od zaposlenih oÄekuje da budu dostupni imejlom ili telefonom i kad nisu na poslu, pa Äak i vikendom ili na odmoru.
Å irenjem informacionih tehnologija je doÅ¡lo i do potrebe za veÄitom umreženošću, pa se tako i od zaposlenih oÄekuje da sve vreme misle na svoj posao, umesto da se opuÅ¡taju sa svojom porodicom.
Nema sumnje da je Äovek zapravo produktivan samo 3 sata dnevno. OgraniÄene je kapacitet vremena koje mi možemo da provedemo radeći neÅ¡to neprijatno, i ljudi najÄešće i neće raditi viÅ¡e, osim pod pretnjom sile (ili otkaza).
Ipak, ne možemo se pretvarati da će velike korporacije implementirati ovaj sistem rada u skorije vreme, jer bi to znaÄilo da će morati viÅ¡e da plaćaju svoje radnike, a Äitava ideologija kapitalizma se vrti oko skupljanja Å¡to je viÅ¡e moguće novca za Å¡to je manje moguće ulaganja, izrabljujući tako radnike, oduzimajući im pravo na privatni život, gurajući ih u konstantno nezadovoljstvo, premor, nesigurnost, terajući ih da jedva drže sve konce u svojim rukama.
Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporuÄujemo da pogledaÅ¡ sledeće linkove:
|
|
|
Izvor: beleške.com
Čitaj dalje...
"Niko nije naivan da misli da će u Srbiji preko noći biti plata od 1.000 EVRA"
Niko nije naivan da misli da ćemo u Srbiji preko noći doći do 1.000 evra… Dalje...
U Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva?
Pola miliona ljudi živi s manje od 200 dinara dnevno U Srbiji su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaÅ¡… Dalje...