Prema istraživanju Blica, na birou se trenutno nalazi oko 600.000 ljudi. Prosečna stopa nezaposlenosti pala je ispod 11 odsto sa 17,7 procenata koliko je iznosila 2015. godine. U poslednjih godinu dana smanjena je i nezaposlenost mladih starosti do 30 godina i to za 20,6 odsto.

Uporno se priča da stopa nezaposlenosti opada, da ima mnogo slobodnih radnih mesta, ali nekako se uvek prećuti poređenje sa tim koliko ljudi je otišlo iz Srbije.

Srbija se već duži period suočava sa ozbiljnim demografskim problemima. Istraživanje pokazuje da čak 78 odsto mladih između 18 i 29 godina starosti razmišlja da napusti Srbiju. RTS navodi da nemačka Savezna služba za migracije procenjuje da se za protekle dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj, što je 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine.

Prema proceni OECD-a, podaci pokazuju da je Srbiju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi.

Ljudi koji ostaju u Srbiji, na neki posao preko biroa čekaju i po deset godina, međutim, ako bismo se osvrnuli na reči ljudi koji su na birou i više nego 10 godina, a koje u tom periodu niko nije pozvao da bi im ponudio posao, rekli bismo da oni nude sve a najmanje posao. Elem, koji su to poslovi?

Prema njihovoj statistici, najveće probleme u potrazi za radnim mestom imaju oni koji se bave proizvodnjom odeće i obuće. Praktično, 10 godina i četiri meseca na posao u proseku čekaju pomoćnici konfekcionara. Dve godine manje na birou se u proseku zadržavaju daktilografi i šivači tekstila. Interesantno je i da na birou po sedam godina u proseku na posao čekaju knjigovođe i računovođe za koji je neophodna srednja stručna sprema i edukacija od dve godine kako bi se položio stručni ispit kao i profesije koje se bave šivenjem obuće. Sedam godina i dva meseca na birou se istovremeno u proseku zadržavaju i trgovci robe široke potrošnje, ali i bravari, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Statistika pokazuje i da žene na posao u proseku čekaju oko četiri godine a muškarci godinu dana manje.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

S druge strane, statistika pokazuje da posao najlakše i najbrže nalaze inženjeri mašinstva i građevine, zatim programeri, doktori specijalisti, farmaceuti, biohemičari, profesori nemačkog i engleskog jezika, kao i profesori fizike i matematike. Oni se na birou u proseku zadržavaju i manje od godinu dana. Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, brže dolaze do posla: operater na CNC mašinama, bravar, kuvar, armirač, zidar, tesar, mašinski tehničar, zavarivač, medicinski tehničar, farmaceutski tehničar, medicinska sestra, vozač

Nezaposlenost Srba u Nemačkoj na minimumu

Broj nezaposlenih Srba u Nemačkoj nikad nije bio manji pokazuju podaci tamošnje službe za zapošljavanje. Bez obzira na stepen stručne spreme, obrazovni profil ili godine starosti, srpski radnici lako pronalaze posao, a još bolji procenat zaposlenosti očekuje se kada nemačka privreda počne da se oporavlja s obzirom na to da u poslednja dva kvartala proizvodnja u ovoj zemlji beleži pad.

Izvor: blic.rs

---

Čitaj dalje...

U Srbiji je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU i regiona

Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) koja se kod nas sprovodi od 2013. godine dovela je do… Dalje...

Postignut dogovor o prekidu štrajka u JP "Pošta Srbije"

Nakon danaÅ¡njeg razgovora potpredsednika Vlade i ministra unutraÅ¡njih poslova NebojÅ¡e Stefanovića sa predstavnicima zaposlenih u… Dalje...