Posao bi naredne godine moglo da naÄ‘e oko 40.000 ljudi, Å¡to znaÄi da će zaposlenost porasti za dva odsto. Ona će ubuduće, veruju struÄnjaci okupljeni oko Fondacije za razvoj ekonomske nauke, rasti sporije od bruto domaćeg proizvoda, jer će radnici biti sve produktivniji. Već u narednoj godini, pre svega zbog znaÄajnog broja graÄ‘ana koji odlaze u inostranstvo, nezaposlenost će se smanjiti viÅ¡e nego Å¡to će zaposlenost porasti.
Privreda bi ove godine, prema procenama FREN, mogla da poraste oko 3,5 a sledeće - izmeÄ‘u 3,5 i Äetiri odsto. Zarade u Srbiji će sledeće godine biti veće izmeÄ‘u deset i 11 odsto, Å¡to umanjeno za inflaciju, znaÄi skok od oko osam odsto.
"Kada su pre nekoliko godina plate poÄele da rastu brže od produktivnosti, već smo imali deficit u tekućem platnom bilansu od tri odsto. I sada zbog emigracije radne snage plate rastu brže od produktivnosti. Taj deficit je stigao do Å¡est odsto. JediniÄni troÅ¡kovi rada su važni za konkurentnost. Kompanije sirovine nabavljaju na globalnom tržiÅ¡tu i uglavnom ih svi plaćaju po sliÄnim cenama. Cene rada se razlikuju i uÄestvuju sa oko 50 odsto u bruto domaćem proizvodu. Ako nisu usklaÄ‘ene sa produktivnošću, to negativno utiÄe na konkurentnost", objaÅ¡njava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
PokretaÄ rasta u 2020. biće industrija. Dok će ove godinu zavrÅ¡iti najverovatnije na proÅ¡logodiÅ¡njem nivou, naredne bi mogla da se ubrza za dva do tri odsto. PokretaÄ bi trebalo da bude rast domaće tražnje zbog većih primanja. On će, meÄ‘utim, povući i veći uvoz.
Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporuÄujemo da pogledaÅ¡ sledeće linkove:
"Spoljni deficiti su već sada na dugoroÄno neodrživom nivou, pa bi njihov rast u narednim godinama mogao da izazove makroekonomsku nestabilnost", rekao je Arsić.
"U 2020. se oÄekuje niža stopa rasta graÄ‘evinarstva i umeren rast industrijske proizvodnje, dok će ostale delatnosti imati sliÄan rast kao i u ovoj godini."
Privremeni skok građevinarstva
Rast graÄ‘evinarstva u poslednjem kvartalu je bio Äak 34,7 odsto, zahvaljujući "Turskom toku".
"Taj rast je bio veći od rasta mase zarada u građevinarstvu, što je glavna komponenta. Zato bi bilo dobro da statistika izađe sa detaljima o strukturi bruto dodate vrednosti građevinarstva u trećem kvartalu. Ovaj snažan rast je privremen, trajaće dok traje izgradnja Turskog toka", objašnjava Milojko Arsić.
Preuzeto sa blic.rs
Većina radnika u Srbiji želi da menja posao i zaposli se kod stranog poslodavca, a zadovoljili bi… Dalje...
Poverenica za zaÅ¡titu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da će "Ministarstvu trgovine uputiti preporuku da se ne… Dalje...
Ukoliko želite da nas kontaktirate:
office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično
Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.
Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.