Srpski privrednici su svesni težine aktuelne situacije i krize koja nas tek očekuje, i zato svi do jednog ističu da je apsolutni prioritet sačuvati živote, ali naglašavaju da se mora razmišljati i o "danu posle" i kako da se prebrode trenutni problemi.

Turizam, transport i logistika su trenutno najugroženiji sektori i mnoge kompanije već znaju da će im martovska dobit biti desetkovana, a ozbiljno se plaše i za poslovanje u narednim mesecima. Zato je većina poslovnih asocijacija već izašla sa predlozima i zahtevima državi za mere podrške, kako bi opstali u predstojećem kriznom periodu zbog širenja korona virusa u Srbiji.

Glavne mere odnose se na smanjenje ili oslobađanje od poreza i doprinosa, a predlažu se i određene beskamatne pozajmice ili jeftiniji krediti za privredu. Takođe, privrednici smatraju da bi im u trenutnoj situaciji značilo i odlaganje plaćanja PDV-a ili poreza na dobit i pozdravljaju moratorijum na otplatu kredita i odluku koju je nedavno donela NBS.

Predstavnici 12 bilateralnih privrednih komora u Srbiji uputili su zajedničku inicijativu Ministarstvu finansija za sprovođenje dodatnih mera podrške malim i srednjim preduzećima u zemlji, koja se suočavaju sa padom ili potpunim obustavljanjem aktivnosti zbog širenja korona virusa.

Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporučujemo da pogledaš sledeće linkove:

Kao dodatne ekonomske mere podrške preporučuju odlaganje poreskih i socijalnih naknada za mala i srednja privredna društva (poput smanjenja paušalnih poreskih obaveza, oslobađanje poreza i doprinosa na zarade), zatim lakši pristup bankarskim kreditima, kao i direktnu podršku u vidu subvencije ili programa povratne pomoći i garancija za likvidnost.

Za teško pogođene sektore, kao što su turizam i ugostiteljstvo, kulturna industrija, međunarodni prevoz, predlažu otkazivanje plaćanja akontacija na dobit privrednih društava, te ukidanje doprinosa i poreza na zarade.

Hotelijeri bez posla, očekuju subvencije države

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u razgovoru sa predstavnicima hotelijera, ocenio je da je hotelijerstvo prvo na udaru zbog velikog broja otkazivanja rezervacija. Najavio je da će biti razmotrene određene mere, poput pauze u otplati rata kredita, što je Vlada i usvojila, i eventualno smanjenje određenih poreskih obaveza.

Tomislav Momirović iz Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES, inače prvi čovek Mone, kaže za "Blic Biznis" da su hotelijeri izašli sa dva nivoa mera. Prvi se tiče podrške za likvidnost, a drugi mera za oporavak.

"Činjenica je da naš posao u ovom trenutku ne postoji, mnogi mali hoteli su već zatvoreni, a mi veći se trudimo da zadržimo zaposlene, ali je pitanje koliko će to još trajati, s obzirom na to da prihoda nema. Naš predlog je da država finansijski pomogne hotelijerima kako bismo zadržali radna mesta, možda određenim subvencijama, a da se mi obavežemo da neće biti otpuštanja", ističe Momirović. On navodi da bi mere za oporavak trebalo da se odnose na privremeno odlaganje otplate kredita, što je privreda i dobila, i smanjenje poreza i doprinosa. Dodaje da mu je drago što u Vladi Srbije postoji razumevanje za probleme hotelijera i da je određenih razgovora već bilo, ali da je u međuvremenu uvedeno vanredno stanje, a situacija se komplikuje i postoje novi prioriteti.

Turističke agencije traže vaučere i beskamatne kredite

Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije JUTA tražila je od resornih državnih institucija direktnu pomoć i uvođenje tri mere kojima bi zaštitila između 5.000 i 7.000 zaposlenih, kao i na hiljade građana koji su uplatili aranžmane.

JUTA je od Vlade u pismu tražila uvođenje vrednosnih vaučera kojima bi uplaćene aranžmane biti moguće odložiti, zatim beskamatne pozajmica, kao i oslobađanje poreza i doprinosa na zaposlene i sve to u periodu dok traje kriza.

Poslodavci: oslobađanje poreza i doprinosa, preraspodela budžeta

I poslodavci imaju slične zahteve, pa je tako Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije rekao posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta u utorak da bi privrednici smanjivanjem obaveza kojima su opterećeni, odnosno oslobađanjem plaćanja poreza i doprinosa, bili u situaciji da višak sredstava isplate kao čistu platu.

“Mi smo na SES-u izašli sa zahtevom da se ne dozvoli da vlada ima različite odnose prema različitim subjektima u privredi, odnosno da se mere podrške u trenutnoj vanrednoj situaciji odnose podjednako na sve. Zatraženo je i da se privreda oslobodi nekih obaveza, plaćanja PDV-a ili poreza na dobit, što za sada nije uvaženo”, istakao je Atanacković.

On je naveo primere nekih zemalja, gde su države iz budžeta ili rezervi izdvojile sredstva, i predložio da se i kod nas preraspodeli budžet i da se odustane od nekih investicija, jer "s jedne strane, budžeti ne mogu da ostanu bez prihoda, ali s druge strane pravljenje budžeta iziskuje veću privrednu aktivnost".

NALED-ovih 10 mera za podršku privredi

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je 10 mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta zbog korona virusa, među kojima je i privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili njihovo odloženo plaćanje za male biznise i najosetljivije sektore.

Među predloženim merama su i obezbeđivanje jeftinih kredita za privredu uz podršku države i isplata jednokratne novčane pomoći ugroženim kompanijama i građanima koji ostanu bez posla.

Predlaže se i uspostavljanje fonda za finansijsku podršku gradovima i opštinama najviše pogođenim epidemijom. Takođe, predlaže se i blagovremena priprema javnih radova, kao načina za radno angažovanje ranjivih grupa i podsticanje lokalnog razvoja po završetku epidemije.

Izvor: blic.rs

---

Čitaj dalje...

Korona virus i mali preduzetnici: „Ako želiš da budeš odgovoran, prestaneš da radiš - ali kako onda preživeti”

Mali privrednici u Srbiji žive u strahu od gubitka posla, klijenata i novca, iako Vlada tvrdi da niko… Dalje...

Vučević o "Liru" i "Aptivu": Moraju da obezbede radnicima potrebnu zdravstvenu zaštitu

Strane kompanije "Lir" i "Aptiv", koje imaju proizvodne pogone u Novom Sadu, moraće da prilagode svoje funkcionisanje vanrednom… Dalje...