ISTRAŽIVANJE Zašto je radno vreme od šest sati u Srbiji pusti san

na Vesti

Dok Šveđani sprovode eksperiment kako bi dokazali dobre efekte šestočasovnog radnog dana, Srbija je sve njegove prednosti videla u praksi i to još osamdesetih godina u ivanjičkom ”Javoru”. Danas je to samo sećanje.

Neke od firmi u Srbiji gde se radno vreme nepostuje:

Teledirekt

Eurostan

Zitopek

Vremena se menjaju, jer je “Javor” te blagodeti ostvarivao u vreme samoupravnog socijalizma, koji je potonuo u vodama srpske tranzicije, a s njim i šestočasovno radno vreme, pa stručnjaci tvrde da je Srbija sada predaleko od ove ideje. Za razliku od nas, Švedska je duboko u vodama socijalizma i socijalne pravde, pa zato se trudi da svojim zaposlenima priušti što povoljnije uslove rada kako bi bili srećniji, zdraviji, ali i efikasniji. Takvu privilegiju im omogućava i ekonomska i tehnološka razvijenost, koja je Srbiji toliko daleka da nam je, bar po rečima premijera Aleksandra Vučića, potrebno 100 godina da dostignemo nordijske zemlje. A dok ih ne dostignemo, radnici u Srbiji moraće samo da maštaju o većem slobodnom vremenu jer liberalni kapitalizam koji proživljavamo sa zakašnjenjem im u trci za iole pristojnom zaradom nameće i desetočasovni i dvanaestočasovni rad, za koji često i ne dobiju nadoknadu.

Profesor psihologije rada Milanko Čabarkapa kaže za „Blic“ da bi u Srbiji mogao da se uradi suprotan eksperiment koji bi pokazao loše efekte ovakvog iscrpljivanja zaposlenih koje u krajnjoj instanci dovode do nezadovoljstva i državom i poslom jer se odražava i na njihovo zdravlje.

Pogledajte sve aktuelne poslove kod nas na www.ogledalofirme.com
Ukoliko zelite da dobijate ponude otvorenih oglasa za posao na vas email registrujte se kod nas

To na kraju košta državu koja mora zbog ovakvih anomalija da izdvaja više novca za njihovu invalidnost i druga socijalna davanja. A da smo praksu ivanjičkog “Javora” zadržali, videli bismo da je moguće bez smanjenja zarade da se ostvari ista produktivnost i u skraćenom radnom vremenu jer su radnici na posao dolazili odmorniji - kaže Čabarkapa.

Upravo to su utvrdili i Šveđani koji su u jednom staračkom domu podelili medicinske sestre u dva tima, jedan koji radi šest, a drugi osam sati. Eksperiment je pokazao da je većina medicinskih sestara koje su radile šest sati bila produktivnija od onih koje su radile osam. Naime, njih 68 koristile su upola manje bolovanja od onih sestara koje su radile punih osam sati. Sestre koje su radile kraće, bile su i 20 odsto srećnije, a kao rezultat toga obavljale su 64 odsto više aktivnosti sa svojim pacijentima.

Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić, koji je analizirao radno vreme u Evropi i Srbiji, došao je do sličnih zaključaka.

Kada bi radni dan bio skraćen, firme bi imale manje troškova, a učinak radnika bio bi isti. Forsiranje zaposlenih da rade previše je pogrešan - kaže Nikolić.

Sindikati podržavaju ovu ideju, ali samo pod uslovom da se zarade ne smanje.

Kod nas bi poslodavci najpre trebalo da poštuju ovdašnje zakone o radnoj nedelji od 40 sati. Njenim skraćivanjem jedan broj nezaposlenih bi uspeo da dobije posao. Ali u Srbiji je prvobitna akumulacija kapitala, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji. Demagogija je da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih - kažu u Samostalnom sindikatu Srbije.

Sociolog Dragan Koković je sumnjičav.

Nordijske zemlje žive u civilizaciji dokolice i sve ovo rade zbog kvaliteta života. Kod nas taj obrazac nije ni na vidiku. Naši radnici mogući višak slobodnog vremena pretvorili bi u radno vreme i to u sivoj zoni, da bi poboljšali uslove življenja - kaže Koković.

Poslodavci: Uvela bi se četvrta smena, a to je skupo

Za poslodavce je ova ideja još uvek na dugom štapu.

Poslodavci, posebno oni gde je rad organizovan u smenama, ne bi se bez pomoći države upustili u ovu avanturu jer bi im onda bilo potrebno znatno više para. Naime, iz trosmenskog morali bi da pređu na četvorosmenski rad, koji košta. Drugim rečima, ako se smanji broj radnih sati i plate će biti manje, pa ne znam da li bi to i sami radnici prihvatili - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Profesor psihologije rada Milanko Čabarkapa smatra da upravo taj momenat smanjenja plate sa skraćenom radnom nedeljom može da bude problem da srpski radnici prihvate ovaj model.

Skraćena radna nedelja i njeni efekti morali bi da se mere vrstom posla, potrebama zaposlenih i sistemom nagrađivanja. Znači trebalo bi utvrditi koji su to poslovi gde bi se smanjenjem radnog dana postigli isti ili bolji efekti, a da zarada ne bude smanjena - kaže Čabarkapa.


Čitaj dalje...

Ne vide more, ne jedu meso, stanuju kod mame: Ovi Srbi ŽIVE od MINIMALCA

Od 1. januara sledeće godine minimalac će biti veći za 1.586 dinara mesečno, pa… Dalje...

Minimalna cena radnog sata u Srbiji od 1. januara 2017. godine iznosiće 130 dinara. Dogovor koji je postignut…

Kontakt

Ukoliko želite da nas kontaktirate: office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično

Još nešto za reći

Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.

Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.

2016 (c) OgledaloFirme, produced by Second Surfer, CA, USA