Београд – На „црној листи“ лоших фирми у Србији тренутно се налази 271 предузеће. Толико их је уписано у централну евиденцију Агенције за привредне регистре и њиховим директорима привремено су ограничена права – од пререгистрације фирме, па до располагања новцем, већ у зависности од санкције због које су се и нашли у овом регистру.

Da bi ste procitali koliko ima losih vlasnika i poslodavaca pogledajte anonimne komentare radnika na www.ogledalofirme.com

Ипак, иако се очекивало да ће нови регистар такозваних привремених ограничења права да се напуни фирмама које крше прописе, већина регистрованих се на овом списку није нашла због судских решења и пресуда, већ због – спровођења пореских контрола.

Када порезници уђу у предузеће, фирми су за време трајања те контроле законом забрањене све статусне промене: од брисања из регистра, па до мењања података о оснивачима. Овај члан Закона о пореском поступку и пореској администрацији важио је и пре него што је нови регистар успостављен, па је АПР и раније одбијао да региструје ову врсту промена код фирми за које је имао обавештење да је у пореској контроли. С уштина је што су сада ови подаци јавни. Међутим, то и даље не значи да ће сва предузећа, за време трајања пореских контрола, бити уписана у овај регистар. „Агенција за привредне регистре не може обрисати привредни субјекат из регистра, нити регистровати статусне промене и вршити промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена“, истичу у АПР.

Ово, практично, значи да само од ажурности пореских власти зависи да ли ће се нека предузећа наћи у централној евиденцији привремених ограничења права. Тако су прво „настрадали“ Крагујевчани: њихова 72 предузећа нашла су се у овом регистру по основу обавештења локалне пореске управе из овог града. ПУ Крагујевац је, наиме, обавестила АПР да ће код одређених предузећа обавити пореска контрола. То је био основ за уписивање ових фирми у регистар, док ће „скидање забране“ уследити када иста локална пореска управа обавести АПР да је контрола – завршена.

Све уписе и брисања из новог регистра АПР ради на основу решења, пресуда и обавештења судова и надлежних управних органа. Тако су и поједине крагујевачке фирме, од поменуте 72, већ брисане из регистра на основу обавештења крагујевачких порезника.

Без стечаја Регистар привремених ограничења права у старту је био много амбициозније замишљен, али нацрт закона који је предвиђао упис директора који су фирме намерно гурнули у стечај није преживео јавну расправу. Такође, била је предвиђена „црна листа директора“ који су фирме увели у блокаду рачуна, из које не могу да изађу 120 дана у континуитету. Ни ова ставка није уврштена у коначну верзију закона који је усвојен…

Основ да би се у овај регистар уписали подаци неке фирме су изречене кривичне, прекршајне или управне санкције, од стране привредних, прекршајних и других судова, затим Пореске управе, надлежних инспекција, министарстава…

Teks preuzet sa novosti.rs

---

Čitaj dalje...

Dobrodošli u zemlju jeftine radne snage

Dok god se investitori motiviÅ¡u da ulažu u Srbiju zbog jeftine radne snage, a ne zbog pravno… Dalje...

Bez posla u Fijatu ostaje oko 1.500 radnika

Dogovor sindikata Fabrika automobila u Kragujevcu i poslovodstva danas nije postignut, pa se očekuje da će uskoro… Dalje...