U šta uložiti ušteđen novac danas u Srbiji?
na VestiPomalo neoÄekivano, graÄ‘ani Srbije, bar oni koji su doÅ¡li do uÅ¡teÄ‘evine ili imaju viÅ¡ak meseÄnih prihoda, suoÄili su se sa dilemom u Å¡ta uložiti novac.
Pogledajte koliki je mesecni prihod gradjana Srbije na www.ogledalofirme.com
Do pre sedam, osam godina kupovina, potom iznajmljivanje nekretnine bila je omiljena i pristojna investicija, a bankarske kamate na trogodiÅ¡nji oroÄen depozit tokom Nedelje Å¡tednje su dostizale i 10 odsto. ÄŒinilo se da je dovoljno imati solidnu baziÄnu svotu, pa da se, na osnovu oplodnje kapitala, stekne i dodatan stalan prihod.
Totalni preokret
Globalna kriza preokrenula je situaciju iz korena. Danas banke izbegavaju i da primaju depozite, jer nemaju kome da plasiraju i sopstveni, akcionarski, kapital.
Promet i izdavanje nekretnina je naglo redukovano, pa su i cene, pogotovo najma, i viÅ¡e nego prepolovljene, dok je Beogradska berza nerazvijena i regulativom odbojna prema malim ulagaÄima. Nije lako pametno uložiti novac.
A štednje ima. Prema podacima Narodne banke Srbije u trezorima banaka ima 8,4 milijarde evra i 46,3 milijarde dinara ušteđevine građana, a ceni se i oko 2,5 milijardi evra u slamaricama. Nevolja je što banke već petu godinu smanjuju aktivu, odnosno više naplate kredita nego što odobre novih. Jednostavno, privredna aktivnost Srbije se do ove godine smanjuje, firme ne traže kredite ni blizu nivoa pre devet, deset godina.
Niska privredna aktivnost
Stoga banke dobit vraćaju matici, ali ne bi trebalo misliti da su austrijske, italijanske, francuske ili nemaÄke banke presretne. I same se suoÄavaju sa slabom potražnjom za kreditima i viÅ¡kom depozita.
Globalna kriza je deflaciju instalirala na duži rok, a mere Centralne banke Evrope kojima se u finansijski sistem otkupom obveznica meseÄno ubacuje 60 milijardi evra, i tako 18 puta uzastopno - s tim da je evro guverner Mario Dragi najavio inteziviranje akcije, i po visini svote, i po dužini delovanja - do sada nisu delovale.
Ideja je da se investitori motivišu na ulaganja u realni sektor i razmenjive usluge. Međutim, prva ovomilenijumska kriza je temeljito poremetila odnose i za sada se ne vide rezultati mera iz Frankfurta.
Može se samo primetiti da su ubaÄene milijarde viÅ¡e doprinele rastu cena akcija pojedinih kompanija i nekretnina, nego Å¡to su podstakle inflaciju da iz negativne zone dosegne željenih 1,35 odsto godiÅ¡nje. O nekada idealnih dva odsto, danas viÅ¡e niko i ne pomiÅ¡lja.
Kriza srednjih godina
Posebno je teÅ¡ko ljudima srednjih godina koji nemaju stalne prihode, ili su imali rupe u radnom stažu, pa su planirali da buduće skromne, taÄnije minorne, penzije kojima će raspolagati kada stupe u "treće doba" dopune prihodima iz oplodnje kapitala. Izbor im je krajnje skuÄen.
Tako je u Srbiji proseÄna bankarska kamata na devize 0,95 osto, odnosno 1,37 odsto na viÅ¡e godina oroÄen kapital. BeznaÄajno. DoduÅ¡e, godiÅ¡nji prinos na dinarsku Å¡tednju je solidan, 5,1 odsto, al je i u poslednjih Å¡est godina kurs dinara u proseku slabio 4,15 odsto, pa realan prinos nije ni pun procenat! Da se ne govori o riziku kursa domaće valute.
Ući u posao izdavanja nekretnina (a prethodno kupovine) je gotovo ravno samoubistvu. Jeste da je kvadratni metar u Novom Sadu pao za, zavisno od atraktivnosti lokacije, 25 do 50 odsto, ali je potražnja palo višestruko više.
Garsonjere koje su se nekada izdavale za 170, sada donose jedva 80 evra, uz rizik da, sve Äešće i sve duže, ostanu neizdate, kada i, u meÄ‘uvremenu narasli, komunalni troÅ¡kovi idu na teret vlasnika.
Berza protiv malih
U inostranstvu, naroÄito u anglosaksonskim zemljama, u ovakvoj situaciji vlasnici novca bi se orijentisali na berzu. MeÄ‘utim, kod nas berza, pomoću koje kompanije privlaÄe slobodan kapital izdavanjem dužniÄkih i, reÄ‘e, vlasniÄkih hartija od vrednosti, nije razvijena.
OvdaÅ¡nja regulativa ne Å¡titi manjinskog akcionara, omogućava da, sakriveni iza kastodi raÄuna, trguju i nameÅ¡taju cene akcijama takozvana povezana lica, pa je, uz nekoliko skandala, praktiÄno oterala sitne ulagaÄe.
Pogledajte sve aktuelne oglase za posao, prosecne plate i komentare iz firmi u Srbiji
www.ogledalofirme.com
Sem toga, tržiÅ¡te kapitala u nas je izrazito plitko i zavisi od ponaÅ¡anja stranih investitora. Stoga i manji poremećaji na priliÄno udaljenim prostorima mogu imati uticaj na ovdaÅ¡nju berzu. Na krhkom tržiÅ¡tu oscilacije su prevelike, pogotovo za sitne ulagaÄe, po pravilu zaintresovanim za niži ali sigurniji prinos.
Pre mesec i po dana guvernerka je ukazala na kupovinu državnih obveznica kao sigurno ulaganje. Zaista, do jeseni prošle godine to je bilo ne samo sigurno (država se u finansijama smatra najsigurnijim dužnikom), već i izrazito profitabilno.
Kada je pre sedam i po godina Srbija poÄela zaduživanje, banke su se odreda okrenule državi i prodajom bilo dinarskih, bilo deviznih obveznica ekstremno zaraÄ‘ivale. Kamata na devizne pozajmice kretala se i do 7,5, dok je na dinarske jednogodiÅ¡nje roÄnosti dostizala i 17 odsto. Kako je kurs dinara skoro mirovao, dinarsko kreditiranje države je bankama donosilo ekstraprihod, mada je i devizno bilo za trljanje rukama.
Uticaj na monetarnu politiku
Smatra se da je velika zavisnost profita banaka od dinarskih obveznica uticala da država vodi monetarnu politiku jakog (precenjenog) dinara. Ipak, postupno su i na ovom segmentu finansijskog tržiÅ¡ta kamate padale, pa je na majskoj aukciji obveznica 53-nedeljne roÄnosti godiÅ¡nji prinos na devizne bio 0,84, a na dinarske 1,18 odsto.
Zapravo ulagaÄ bi izgubio, jer pri stupanju u berzansku trgovinu mora da otvori namenski raÄun u banci, potom raÄun kod ovlašćenog brokera, a plaća se i taksa Centralnom registru hartija od vrednosti, dok broker uzima proviziju, za male ulagaÄe je obiÄno jedan odsto visine uloga. Ukupni troÅ¡kovi su pri svakoj kupovini oko 1,4 odsto uloga, veći nego prinos na aukcijama na koje je guvernerka pozvala male ulagaÄe.
Å to bi se "osladili" da su posluÅ¡ali. Kamate na obveznice dužih roÄnosti, tokom martovskih aukcija iznosile su 3,25 odsto na trogodiÅ¡nje, 3,45 na petogodiÅ¡nje, a 4,2 odsto na desetogodiÅ¡nje. Kada su u pitanju dinarske kamate, na trogodiÅ¡nje su iznosile 6,5, dok je na sedmogodiÅ¡nje investitor tražio godiÅ¡nji prinos od 10,7 odsto.
Mali bez dobre mogućnosti
Za veliku većinu malih ulagaÄa, Äija uÅ¡teÄ‘evina ne prelazi tri, Äetiri hiljade evra postoje prepreke. Neophodno je kupiti najmanje pet takozvanaih investicionih jedinica, a vrednost jedne je 1.000 evra.
ZnaÄi, "tanji" od 5.000 evra nemaju Å¡ta da traže. Zapravo, kako se "nikada sva jaja ne stavljaju u istu koÅ¡aricu", teÅ¡ko da će iko svu uÅ¡teÄ‘evinu uložiti na samo jedan oblik oplodnje, pa je realno neophodno imati najmanje 15.000 evra pre nego Å¡to se startuje.
Procenjuje se da je od svih trgovinama obveznicama tek jedan odsto obavljeno novcem malih ulagaÄa, naravno preko brokerskih kuća, te da je proseÄni ulog ove skupine izmeÄ‘u 25.000 i 30.000 evra, Å¡to je Äinilo otpilike polovinu njihove Å¡tednje. Dakle, to su solidno situirani ljudi koji imaju u proseku, najmanje, 50.000 evra Å¡tednje. Å to se tiÄe malih, a posebno odista sitnih, do 5.000 evra, za njih u ovom trenutku teÅ¡ko da ima neki iole povoljan oblik ulaganja Å¡tednje.
DrastiÄno sužene mogućnosti da se kapital dalje oploÄ‘uje je najbolji pokazatelj dubine krize koja se 2008. godine pojavila u finansijskom sistemu, potom prelila u privredu i u Evropi joÅ¡ traje punim intezitetom, a da joj se kraj ni ne nazire.
Za sve ostale informacije posetite www.ogledalofirme.com
Preuzeto sa 021.rs
Čitaj dalje...
VUÄŒIĆ U OBRENOVCU Prosvetarima obećao veće plate, deci poruÄio: "Manje igre, viÅ¡e rada"
Plate u prosveti biće povećane do kraja godine, poruÄio je danas mandatar za sastava vlade Aleksandar… Dalje...
Mesto u kojem je proseÄna plata 93.000 dinara
U jednoj opÅ¡tini u Srbiji proseÄna plata iznosi Äak 93.000 dinara. Nedostižan san za… Dalje...