U šta uložiti ušteđen novac danas u Srbiji?

na Vesti

Pomalo neočekivano, građani Srbije, bar oni koji su došli do ušteđevine ili imaju višak mesečnih prihoda, suočili su se sa dilemom u šta uložiti novac.

Pogledajte koliki je mesecni prihod gradjana Srbije na www.ogledalofirme.com
Do pre sedam, osam godina kupovina, potom iznajmljivanje nekretnine bila je omiljena i pristojna investicija, a bankarske kamate na trogodišnji oročen depozit tokom Nedelje štednje su dostizale i 10 odsto. Činilo se da je dovoljno imati solidnu bazičnu svotu, pa da se, na osnovu oplodnje kapitala, stekne i dodatan stalan prihod.

Totalni preokret

Globalna kriza preokrenula je situaciju iz korena. Danas banke izbegavaju i da primaju depozite, jer nemaju kome da plasiraju i sopstveni, akcionarski, kapital.

Promet i izdavanje nekretnina je naglo redukovano, pa su i cene, pogotovo najma, i više nego prepolovljene, dok je Beogradska berza nerazvijena i regulativom odbojna prema malim ulagačima. Nije lako pametno uložiti novac.

A štednje ima. Prema podacima Narodne banke Srbije u trezorima banaka ima 8,4 milijarde evra i 46,3 milijarde dinara ušteđevine građana, a ceni se i oko 2,5 milijardi evra u slamaricama. Nevolja je što banke već petu godinu smanjuju aktivu, odnosno više naplate kredita nego što odobre novih. Jednostavno, privredna aktivnost Srbije se do ove godine smanjuje, firme ne traže kredite ni blizu nivoa pre devet, deset godina.

Niska privredna aktivnost

Stoga banke dobit vraćaju matici, ali ne bi trebalo misliti da su austrijske, italijanske, francuske ili nemačke banke presretne. I same se suočavaju sa slabom potražnjom za kreditima i viškom depozita.

Globalna kriza je deflaciju instalirala na duži rok, a mere Centralne banke Evrope kojima se u finansijski sistem otkupom obveznica mesečno ubacuje 60 milijardi evra, i tako 18 puta uzastopno - s tim da je evro guverner Mario Dragi najavio inteziviranje akcije, i po visini svote, i po dužini delovanja - do sada nisu delovale.

Ideja je da se investitori motivišu na ulaganja u realni sektor i razmenjive usluge. Međutim, prva ovomilenijumska kriza je temeljito poremetila odnose i za sada se ne vide rezultati mera iz Frankfurta.

Može se samo primetiti da su ubačene milijarde više doprinele rastu cena akcija pojedinih kompanija i nekretnina, nego što su podstakle inflaciju da iz negativne zone dosegne željenih 1,35 odsto godišnje. O nekada idealnih dva odsto, danas više niko i ne pomišlja.

Kriza srednjih godina

Posebno je teško ljudima srednjih godina koji nemaju stalne prihode, ili su imali rupe u radnom stažu, pa su planirali da buduće skromne, tačnije minorne, penzije kojima će raspolagati kada stupe u "treće doba" dopune prihodima iz oplodnje kapitala. Izbor im je krajnje skučen.

Tako je u Srbiji prosečna bankarska kamata na devize 0,95 osto, odnosno 1,37 odsto na više godina oročen kapital. Beznačajno. Doduše, godišnji prinos na dinarsku štednju je solidan, 5,1 odsto, al je i u poslednjih šest godina kurs dinara u proseku slabio 4,15 odsto, pa realan prinos nije ni pun procenat! Da se ne govori o riziku kursa domaće valute.
Ući u posao izdavanja nekretnina (a prethodno kupovine) je gotovo ravno samoubistvu. Jeste da je kvadratni metar u Novom Sadu pao za, zavisno od atraktivnosti lokacije, 25 do 50 odsto, ali je potražnja palo višestruko više.

Garsonjere koje su se nekada izdavale za 170, sada donose jedva 80 evra, uz rizik da, sve češće i sve duže, ostanu neizdate, kada i, u međuvremenu narasli, komunalni troškovi idu na teret vlasnika.

Berza protiv malih

U inostranstvu, naročito u anglosaksonskim zemljama, u ovakvoj situaciji vlasnici novca bi se orijentisali na berzu. Međutim, kod nas berza, pomoću koje kompanije privlače slobodan kapital izdavanjem dužničkih i, ređe, vlasničkih hartija od vrednosti, nije razvijena.

Ovdašnja regulativa ne štiti manjinskog akcionara, omogućava da, sakriveni iza kastodi računa, trguju i nameštaju cene akcijama takozvana povezana lica, pa je, uz nekoliko skandala, praktično oterala sitne ulagače.

Pogledajte sve aktuelne oglase za posao, prosecne plate i komentare iz firmi u Srbiji
www.ogledalofirme.com

Sem toga, tržište kapitala u nas je izrazito plitko i zavisi od ponašanja stranih investitora. Stoga i manji poremećaji na prilično udaljenim prostorima mogu imati uticaj na ovdašnju berzu. Na krhkom tržištu oscilacije su prevelike, pogotovo za sitne ulagače, po pravilu zaintresovanim za niži ali sigurniji prinos.

Pre mesec i po dana guvernerka je ukazala na kupovinu državnih obveznica kao sigurno ulaganje. Zaista, do jeseni prošle godine to je bilo ne samo sigurno (država se u finansijama smatra najsigurnijim dužnikom), već i izrazito profitabilno.

Kada je pre sedam i po godina Srbija počela zaduživanje, banke su se odreda okrenule državi i prodajom bilo dinarskih, bilo deviznih obveznica ekstremno zarađivale. Kamata na devizne pozajmice kretala se i do 7,5, dok je na dinarske jednogodišnje ročnosti dostizala i 17 odsto. Kako je kurs dinara skoro mirovao, dinarsko kreditiranje države je bankama donosilo ekstraprihod, mada je i devizno bilo za trljanje rukama.

Uticaj na monetarnu politiku

Smatra se da je velika zavisnost profita banaka od dinarskih obveznica uticala da država vodi monetarnu politiku jakog (precenjenog) dinara. Ipak, postupno su i na ovom segmentu finansijskog tržišta kamate padale, pa je na majskoj aukciji obveznica 53-nedeljne ročnosti godišnji prinos na devizne bio 0,84, a na dinarske 1,18 odsto.

Zapravo ulagač bi izgubio, jer pri stupanju u berzansku trgovinu mora da otvori namenski račun u banci, potom račun kod ovlašćenog brokera, a plaća se i taksa Centralnom registru hartija od vrednosti, dok broker uzima proviziju, za male ulagače je obično jedan odsto visine uloga. Ukupni troškovi su pri svakoj kupovini oko 1,4 odsto uloga, veći nego prinos na aukcijama na koje je guvernerka pozvala male ulagače.

Što bi se "osladili" da su poslušali. Kamate na obveznice dužih ročnosti, tokom martovskih aukcija iznosile su 3,25 odsto na trogodišnje, 3,45 na petogodišnje, a 4,2 odsto na desetogodišnje. Kada su u pitanju dinarske kamate, na trogodišnje su iznosile 6,5, dok je na sedmogodišnje investitor tražio godišnji prinos od 10,7 odsto.

Mali bez dobre mogućnosti

Za veliku većinu malih ulagača, čija ušteđevina ne prelazi tri, četiri hiljade evra postoje prepreke. Neophodno je kupiti najmanje pet takozvanaih investicionih jedinica, a vrednost jedne je 1.000 evra.

Znači, "tanji" od 5.000 evra nemaju šta da traže. Zapravo, kako se "nikada sva jaja ne stavljaju u istu košaricu", teško da će iko svu ušteđevinu uložiti na samo jedan oblik oplodnje, pa je realno neophodno imati najmanje 15.000 evra pre nego što se startuje.

Procenjuje se da je od svih trgovinama obveznicama tek jedan odsto obavljeno novcem malih ulagača, naravno preko brokerskih kuća, te da je prosečni ulog ove skupine između 25.000 i 30.000 evra, što je činilo otpilike polovinu njihove štednje. Dakle, to su solidno situirani ljudi koji imaju u proseku, najmanje, 50.000 evra štednje. Što se tiče malih, a posebno odista sitnih, do 5.000 evra, za njih u ovom trenutku teško da ima neki iole povoljan oblik ulaganja štednje.

Drastično sužene mogućnosti da se kapital dalje oplođuje je najbolji pokazatelj dubine krize koja se 2008. godine pojavila u finansijskom sistemu, potom prelila u privredu i u Evropi još traje punim intezitetom, a da joj se kraj ni ne nazire.

Za sve ostale informacije posetite www.ogledalofirme.com

Preuzeto sa 021.rs


Čitaj dalje...

VUČIĆ U OBRENOVCU Prosvetarima obećao veće plate, deci poručio: "Manje igre, više rada"

Plate u prosveti biće povećane do kraja godine, poručio je danas mandatar za sastava vlade Aleksandar… Dalje...

U jednoj opÅ¡tini u Srbiji prosečna plata iznosi čak 93.000 dinara. Nedostižan san za…

Kontakt

Ukoliko želite da nas kontaktirate: office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično

Još nešto za reći

Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.

Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.

2016 (c) OgledaloFirme, produced by Second Surfer, CA, USA