Prema članu 37 Zakona o radu, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

A) Ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
B) Za rad na projektu čije je vreme trajanja unapred određeno, najduže do završetka projekta;
C) Sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad, u roku trajanja dozvole;
D) Za rad na poslovima kod novosnovanog poslodavca (do jedne godine) na vreme koje ne može biti duže od 36 meseci;
E) Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova.

Ovaj ugovor, poslodavac može zaključiti sa istim zaposlenim za period koji sa ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Prekidom se smatra onaj kraći od 30 dana.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Kako to onda poslodavci krše zakon bez posledica?

Zloupotreba radnog odnosa na određeno vreme dešava se u momentu kada poslodavac sukcesivno zaključuje ugovore o radu na određeno vreme sa zaposlenim iako ne postoji zakonski osnov za takvim nečim jer je potreba za njegovim radom stalna.
Ovo je moguće uraditi potpuno zakonito jer je predviđeno da se svaki vremenski interval duži od 30 dana u kojem zaposleni nije bio u radnom odnosu posmatra kao prekid radnog odnosa, pa se i svaki naredni ugovor o radu koji zaključi (sa bilo kojim poslodavcem, dakle moguće je i sa istim) smatra novim radnim odnosom.

Pravno gledano, ne postoji kontinuitet zapošljavanja neke osobe ako se ta osoba ne angažuje tokom 30 dana. U praksi je primećeno ovakvo ponašanje poslodavaca i u javnim, odnosno državnim institucijama i ustanovama. Takođe je primećeno da poslodavci svaki naredni ugovor u radu na određeno vreme zaključuju (sa istom osobom koja je i do tada kod njih radila) za slične, ali ipak različite opise poslova, kako zaposleni u eventualnom budućem sudskom sporu ne bi mogao da dokazuje da postoji trajna potreba za izvršiocem određenih poslova. Sudska zaštita nije moguća u ovakvim situacijama jer formalnopravnog kršenja zakona nema.

Ovaj nedostatak će morati u bliskoj budućnosti da se reguliše izmenama radnog zakonodavstva.

Čitaj dalje...

Inspektorat rada Ministarstva za rad, zapoÅ¡ljavanje, boračka i socijalna pitanja u toku prethodne godine imao je izvrsne… Dalje...

Zaposleni u Srbiji uskoro će moći bez podnoÅ¡enja tužbi sudu da zahtevaju isplate pune zarade… Dalje...