"Ni ovaj mesec nemam dovoljno za sve..."

na Vesti

Nedavno je iz Vlade Srbije stigla poruka da su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, a upravo prema podacima Vlade pola miliona ljudi živi sa manje od 400 dinara dnevno, odnosno nema za osnovne životne potrebe, dok se broj ekstremno siromašnih ne smanjuje već godinama.

Šta predstavlja podela na ekstremno i apsolutno siromaštvo i kakva je zapravo situacija u Srbiji, za Info biz govorila je Ljiljana Bukvić, novinarka dnevnog lista Danas.

N1: U Srbiji i dalje postoji terminološki razlika između apsolutnog i ekstremnog siromaštva, u čemu je razlika?

Bukvić: Ekstremno siromaštvo podrazumeva da čovek nema ni za hleb, to su uglavnom beskućnici. Apsolutno siromaštvo je svaka osoba koja nema 12.000 dinara mesečno, odnosno koja ne može da zadovolji osnovne potrebe za hranom, da kupi sebi odeću, plati račune... U toj nekoj kategoriji je četvoročlana porodica koja nema primanja veća od 32 hiljade dinara.

Ona je precizirala da ekstremno siromaštvo nije iskorenjeno, to je na nekom procentu od 0,1 odsto, to su ti ljudi koji nemaju ni za hleb. Ali to ekstremno siromaštvo imali smo i pre 18 godina. Međutim, apsolutno siromašnih u Srbiji je pola miliona, dakle 7,3 odsto. To su dakle oni koji žive sa oko 400 dinara dnevno.

Ako Vas zanima kakve su stvarno plate kao i ostale tajne u kompanijama širom Srbije,preporučujemo da pogledate sledeće linkove:

N1: U Evropi ne postoji ta podela na ekstremno i apsolutno siromašne, postoje samo ekstremno siromašni.

Bukvić: Tu je zapravo došlo do zabune jer je Svetska banka objavila podatke da je u Srbiji ekstremno siromaštvo 7,2 odsto, verovatno su naši odavde poslali njima pogrešne podatke. Tako da ispalo je na toj tabeli Svetske banke da je stopa ekstremnog siromaštva u Srbiji zapravo 7,2, a to je u stvari to apsolutno siromaštvo. Oni ne prepoznaju takve podele kakve kod nas postoje.

Ona je rekla da je apsolutno siromaštvo smanjeno za nijansu u prethodnim godinama. "Pre 12 ili 13 godina bilo je 8,8. Pre 2008. bilo je na 6,1 odsto, da bi sada imali ovaj poslednji podatak za 7,2", dodala je.

Uzroka je mnogo, kako kaže, jedan je na primer odlazak ljudi iz Srbije.

"I nije problem samo o plati već i o celom sistemu i ljudi ne vide više perspektivu. Poslednji izveštaj koji je bio povod za pisanje tih tekstova, koji je objavio Vladin tim koji se bavi time. Analiziran je period od 2014. do 2017. i u jednom trenutku se pominje da je u tom periodu iz Srbije otišlo 117 hiljada ljudi", navodi.

Kako smanjiti odlazak ljudi iz Srbije?

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, na Kopaonik biznis forumu, rekao je da se posledice ekonomske migracije mogu ublažiti reformom obrazovanja i usklađivanjem školstva sa potrebama privrede, kao i boljim uslovima za poslovanje i otvaranjem novih radnih mesta.

Ministar je podsetio da je Vlada Srbije formirala Koordinacioni tim za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija koji će predlagati mere za stvaranje uslova da manje ljudi odlazi iz zemlje u potrazi za poslom i da se vraćaju oni koji su otišli.

Dobre vesti su, kako je rekao Đorđević, što u Srbiji pada stopa nezaposlenosti i očekivanja su da ona uskoro bude jednocifrena.

Naveo je da je od decembra 2013. do kraja 2018. godine bilo više od 205.816 prijavljenih na osiguranju.

"Po osnovu uplate doprinosa prihodi su sada veći za 6,3 milijarde dinara nego pre godinu dana", kazao je Đorđević.

U nastavku razgovora sa Ljiljanom Bukvić...

N1: Pola miliona ljudi živi na granici siromaštva. Šta je sa ostalim građanima?

Bukvić: Četvrtina njih, to je procenat koji se ne menja tako lako, u riziku je od siromaštva. Pritom je svako 10. dete apsolutno siromašno a svako treće u riziku od siromaštva.

Pridružite se hiljadama ljudi koji su dali informacije o svojim poslodavcima. Poboljšamo zajedno odnos poslodavaca prema zaposlenima. Postavite svoj komentar ovde.

Izvor: rs.n1info.com


Čitaj dalje...

Bojan P. se javio na oglas koji je objavljen na jednom od najpoznatijih sajtova za zapošljavanje u Srbiji. Tražili…

Kontakt

Ukoliko želite da nas kontaktirate: office@ogledalofirme.com
Pravila Korišćenja i Slično

Još nešto za reći

Ukoliko imate bilo koji predlog, primedbu i slično bilo na informacije koje vidite, ili na način na koji naš servis radi želeli bismo da nam to kažete što pre.

Pogledajte spisak svih kompanija koje trenutno ažuriramo ili preporučite novu.

2016 (c) OgledaloFirme, produced by Second Surfer, CA, USA