U Norveškoj nije raj kao što se misli a evo i zašto
na VestiSkandinavske zemlje oduvek su važile za raj, zbog savršenog sklada visokih primanja i dobre socijalne politike, pa su još od vremena SFRJ bile omiljene našim iseljenicima. Međutim, sve se menja, pa i taj pozitivan trend, a dve žene poreklom sa našim prostora otkrile su koliko se norveški "raj" poslednjih godina promenio.
"Plata oko 2.500 evra, stan najmanje 200.000"
Sagovornica 6yka.com već duže vreme živi u NorveÅ¡koj. Radi kao pomoćno osoblje u kuhinji jednog staraÄkog doma na odreÄ‘eno vreme, jer zamenjuje stalne radnike dok su oni na bolovanju. Ovaj posao obavlja već nekoliko godina.
"Nekad radim puno radno vreme, nekad ne, zavisi, uglavnom 75% stalnog posla. Plata koju dobijam je oko 25.000 kruna, odnosno oko 300.000 dinara. Od te cifre se odbija porez državi 35% na osiguranje i na doprinos za penziju. Na ruke dobijem 16.000 kruna (oko 192.000 dinara)" - kaže sagovornica pomenutog portala.
"E sad, od toga se izdvaja za stan sa strujom, stan sa jednom spavaćom 5.000 kruna (60.000 dinara), iznos za telefon zavisi od toga koliko se zove, ja ga dosta koristim".
Zbog toga što živi sama do sada nije mogla da dobije neki kredit za kupovinu stana.
"Oni koji su u zajednici uglavnom su kupili neÅ¡to na kredit, jer zaraÄ‘uju po dve plate i otprilike meseÄno izdvajaju oko 10.000 kruna (oko 120.000 dinara) za ratu. Stanovi u NorveÅ¡koj su skupi, naroÄito oni u velikim gradovima – tu se cene kreću od 2 miliona kruna pa nadalje. Uslov za dobijanje kredita je uÄešće u iznosu od 15 odsto," istiÄe sagovornica.
Kad vidite cene, nije ni Äudo da Norvežani retko izlaze
"Standard je visok, ali visoke su i cene. Tako kilogram mesa košta recimo 150 kruna, mleko 20 kruna", kaže sagovornica portala 6yka.
Najzanimljiviji i svakako najskuplji su noćni izlasci.
"Ako se odluÄis da popijeÅ¡ pivo ili vino u gradu, to iznosi 90 kruna, pica je 250 kruna velika, mala 125 kruna, odrezak sa povrćem 300 kruna. Norvežani izlaze u grad, ali retko. Kutija cigareta je 120 kruna (oko 1.500 dinara)", naglaÅ¡ava sagovornica.
Vrtić koÅ¡ta oko 2.500 kruna, postoji deÄiji dodatak za dete koji iznosi oko 1.250 kruna, a ako je žena sama, onda dobija duplo. U sluÄaju razvoda, muž joÅ¡ mora plaćati alimentaciju oko 3.000 kruna.
"Ali kad se sve sabere i oduzme, ja se ne mogu požaliti ovde", zakljuÄuje ona.
Kako se nekad živelo, a kako sada?
O svojim iskustvima u NorveÅ¡koj za sajt Klik do posla priÄala je i BeograÄ‘anka Tanja Popović, koja je doÅ¡la da radi kao recepcionar u jednom manjem norveÅ¡kom gradu.
Tanja je ispriÄala kako je tamo nekada živela, a kako sada žive ona i njena porodica, kao i na kakve sve pogodnosti i dalje možete da raÄunate kada su u pitanju studiranje, nalaženje posla, zdravstvena zaÅ¡tita i socijalna pomoć.
"Kada uporediÅ¡ život u Srbiji i NorveÅ¡koj, tamo je svakako bolji, jer imaÅ¡ sigurnost. MeÄ‘utim, kada uporedim 1999. godinu sa 2016, mogu da kažem da je ranije bilo mnogo lakÅ¡e naći posao, i cene su bile drastiÄno niže. Na primer, moj prvi posao je bio da Äistim u lokalnoj bolnici. DoÅ¡la sam na razgovor za posao i rekli su mi: "PoÄinjete sutra". Imala sam boraviÅ¡nu vizu, svakog meseca su mi produžavali ugovor, i nije bilo nikakvih problema. Sada, iako imam državljanstvo, sve je teže doći do posla. ZapoÅ¡ljavaju tinejdžere ili imigrante koji rade za minimalac" - priÄa Tanja.
"Å kolovanje je skoro besplatno - jedan semestar koÅ¡ta oko 50 evra, jedino Å¡to knjige kupujeÅ¡ sam. ImaÅ¡ povlastice i kao privatni student, a finansiraÅ¡ se delom putem kredita, a delom od bespovratnih sredstava koja dobijaÅ¡ od države. Stranim studentima nude stipendije i kredite koje ne moraju da vrate ukoliko se vrate u zemlju porekla. Ja sam u NorveÅ¡koj zavrÅ¡ila viÅ¡u struÄnu Å¡kolu za turizam i godinu dana menadžmenta, a bilo mi je teže da naÄ‘em posao nego dok nisam imala diplomu. Meni je ta Å¡kola pomogla da se integriÅ¡em u norveÅ¡ko druÅ¡tvo, ali Å¡to se gradiva tiÄe, to je nivo srpske srednje Å¡kole, veoma lagano".
Kako do posla a kako je na poslu?
"Kao i u mnogim drugim zemljama, možeÅ¡ da dobijeÅ¡ dozvolu za rad u NorveÅ¡koj ako te pozove firma. Dakle, put je da sam naÄ‘eÅ¡ posao tamo pa da odeÅ¡. Znam da neke firme dovode ovde radnike iz Srbije, a za ostanak u zemlji je potrebno da polože norveÅ¡ki jezik i druÅ¡tveni predmet. Plata im je dobra, ali im, naprimer, ne plaćaju prekovremeno i nemaju uvek punu opremu za rad na nepristupaÄnim terenima.
ÄŒistaÄice u mom hotelu, njihova agencija naprimer ubeÄ‘uje da ne uzimaju odmor, iako po zakonu moraju da ga uzmu. Ovde ljudi generalno ne poznaju dovoljno svoja prava, iako bi Äovek pomislio drugaÄije, joÅ¡ viÅ¡e ako su u pitanju stranci. Ako hoćeÅ¡ da radiÅ¡, ne dele posao baÅ¡ Å¡akom i kapom, pa ljudi uzmu ono Å¡to im se nudi. Sve je teže naći posao jer sve viÅ¡e i Norvežani sve Äešće uzimaju jeftinu radnu snagu – strance sa dozvolom ili tinejdžere koji radi za minimalac. "
Socijalna pomoć
"Ako ste nezaposleni, primate socijalnu pomoć, plus vam pokrivaju kiriju za stan ili deo kirije, hranu i raÄune. Imaju komplikovane kriterijume za dobijanje socijalne pomoći, ali kad je jednom dobijete, teÅ¡ko je ukidaju. Ne mogu da ti je ukinu ako nemaÅ¡ prihode. Samohrane majke, kojih u NorveÅ¡koj ima ne tako malo, takoÄ‘e imaju kvalitetnu socijalnu zaÅ¡titu. Važno je napomenuti da i stranci s boraviÅ¡nom vizom imaju ista prava kao i Norvežani, pa tako dobijaju i istu sumu socijalne pomoći. Kada dobijeÅ¡ otkaz na poslu, imaÅ¡ pravo dve godine na neku vrstu plate, pod uslovom da si odreÄ‘eno vreme bio zaposlen.
Ako si stranac a tu si radi sklapanja braka, onda nemaš pravo na pomoć, dok ako si azilant imaš. Sve zavisi od prirode boravka.
Postoji puno razliÄitih programa za pomoć. Nije to mnogo kao Å¡to priÄaju, ali je dovoljno da preživiÅ¡, i da kupiÅ¡ hranu."
Budućnost
"Ovde su svi pod kreditom. Ljudi žive luksuzno, a nemaju pokriće za to. RaÄunaju da si bogat ako imaÅ¡ na raÄunu pola miliona kruna (oko 55.000 evra) jer toliko niko nema u gotovini, svi su zaduženi. Nije problem da otplatiÅ¡ kredit ako radiÅ¡, posebno ako oboje radite, ali jeste dužniÄko ropstvo po ogromnim cenama.
Norvežani su bogata nacija, ali imam utisak da nemaju baš smisla za novac, a rezervama nafte će doći kraj."
Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporuÄujemo da pogledaÅ¡ sledeće linkove:
|
|
|
Preuzeto sa blic.rs i klikdoposla.com
Čitaj dalje...
Top 10 saveta kako da tražite i dobijete povišicu
Istraživanja i testovi pokazuju da je onima koji poviÅ¡icu najviÅ¡e zaslužuju najteže da pohvale… Dalje...
Internet frilensing - da li se tu zaista zarađuju ogromne pare?
Nedavno su nas iznenadili podaci da se Srbija naÅ¡la na prvom mestu po popularnosti internet frilensinga, te da… Dalje...