Izgaranje na poslu problem dve trećine građana Srbije, kako prepoznati simptome
na VestiNeispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok pritisak, dekoncetrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u bolesti.
Dogovoreno je da države Älanice SZO u zdravstvenim ustanovama poÄnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine, piÅ¡e "Politika".
StruÄnjaci SZO naglaÅ¡avaju da se izgaranje najÄešće dogaÄ‘a onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik nema viÅ¡e nikakve ambicije, a ujedno pati od osećaja niže vrednosti. A da je problem evidentan najÄešće se otkrije kada osoba ne uspeva da se opusti ni na godiÅ¡njem odmoru.
"Izgaranje na poslu je sada kategorisano kao sindrom koji je rezultat hroniÄnog stresa na radnom mestu koji nije uspeÅ¡no 'tretiran'. MeÄ‘utim, važno je iskljuÄiti poremećaj prilagoÄ‘avanja, anksioznosti i poremećaj raspoloženja i, uz to, ovaj sindrom je ograniÄen na radno okruženje i ne treba ga primeniti na druga podruÄja u životu osobe. Izgaranje na poslu je prvenstveno povezano sa radnim okruženjem, kao na primer kada postoji nesklad izmeÄ‘u radnog opterećenja i resursa potrebnih za izvrÅ¡avanje posla na smisleni naÄin. Izgaranje na poslu je prisutno u svim provesijama", istiÄe za "Politiku" dr Marjan IvanuÅ¡a, direktor kancelarije SZO u Srbiji.
Ako te zanima koliko se to radi u pojedinim kompanijama, kakve su plate kao i ostale tajne u firmama u Srbiji, preporuÄujemo da pogledaÅ¡ sledeće linkove:
|
|
|
|
Prema njegovom mišljenju, najbolji odgovor na izgaranje je fokusiranje na popravljanje uslova na radu, a ne fokusiranje na "popravljanje" radnika.
"ProÅ¡irenjem definicije imaćemo podatke koliko se ljudi žali na ovo stanje, pa možemo da stvaramo zdravstvene politike i smernice o mentalnom blagostanju na radnom mestu, zasnovane na dokazima. ProÅ¡irenjem definicije sagorevanja, zdravstveni sistemi i zdravstveni radnici trebalo bi da nastave da gledaju na popravljanje stanja u radnom okruženju. Kada su u pitanju ovakva stanja, jako je bitna i socijalna mreža, tj. jaka mreža prijatelja i porodice na koje se možemo osloniti kada nam je teÅ¡ko i pomoću kojih možemo prevazići neke stresne situacije", istiÄe dr IvanuÅ¡a.
Sindrom sagorevanja se definiÅ¡e kao posledica izloženosti hroniÄnom stresu na poslu koji nije uspeÅ¡no prevaziÄ‘en. KarakteriÅ¡u ga tri osnovne dimenzije: osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja ili cinizam u vezi sa poslom i smanjena produktivnost na poslu.
"Zadovoljstvo poslom je pozitivna emocionalna rekacija i predstavlja kombinaciju unutraÅ¡njih i spoljaÅ¡njih faktora. UnutraÅ¡nji faktori unapreÄ‘uju zadovoljstvo zaposlenog, na primer priroda posla koji se obavlja, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti, dostignuća... SpoljaÅ¡nji faktori preveniraju nezadovoljstvo zaposlenog i tu možemo ubrojati uslove rada, zaradu, kontakt sa saradnicima, rukovodiocima... Sindrom sagorevanja je zapravo stanje mentalne i fiziÄke iscrpljenosti, uzrokovano prekomernim i produženim stresom. PoÄinje od zahteva, pritiska i obima posla koji prevazilazi neÄije sposobnosti, uz pojedinaÄne neuspeÅ¡ne pokuÅ¡aje zaposlenih da se snaÄ‘u", pojaÅ¡njava docent dr Ivana StaÅ¡ević KarliÄić, vrÅ¡ilac dužnosti direktora klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Plaše se odlaska na posao
Oni koje muÄi sindrom sagorevanja posebno se plaÅ¡e odlaska na posao, sumnjaju u profesionalne sposobnosti, hroniÄno su premoreni, depresivni, neobjaÅ¡njivo ljuti, stalno imaju osećaj krize, Äeste glavobolje, negativni stav prema poslu, gubitak empatije prema ljudima.
Ovaj sindrom prolazi kroz tri razliÄite faze.
U poÄetnoj fazi se javljaju psiholoÅ¡ke i fizioloÅ¡ke reakcije poput razdražljivosti, anksioznosti, lupanja srca, nesanice, zaboravnosti, problema s koncentracijom.
Druga faza je reaktivna, dolazi do kašnjenja na posao, odlaganja ili izbegavanja radnih zadataka, stalnog umora, porasta cinizma, nekada i povećane konzumacije alkohola i psihoaktivnih supstanci ili potpune apatije.
Treća faza je faza istroÅ¡enosti, kada se javlja hroniÄna depresija, fiziÄka i psihiÄka iscrpljenost, uz moguće prisustvo suicidnalnih misli.
Kako se oporaviti
"Za oporavak od ovog sindroma treba vremena i prostora. Postoje odreÄ‘ene strategije koje mogu pomoći, kako u prevenciji, tako i u oporavku. Pre svega je važno da prepoznamo izvore stresa na poslu, Å¡to ponekad uopÅ¡te nije tako oÄigledno. Osnovna briga o sebi, poput dovoljno sna, redovne i odgovarajuće ishrane, Å¡to manje kofeina i nikotina, fiziÄka aktivnost, neophodni su. Važno je ne dopustiti da posao zavlada životom, zadržati aktivni druÅ¡tveni život, ne odricati se hobija i svakodnevnih, sitnih životnih zadovoljstava", naglaÅ¡ava dr StaÅ¡ević KarliÄić.
Njen zakljuÄak je: ako ne možete da promenite posao - promenite svoj odnos i pogled na situaciju. Treba zadržati smisao za humor, podeliti probleme s prijateljima i porodicom, upoznati sebe i sopstvene granice tolerancije na stres. U sluÄaju razvoja depresivnih, anksioznih simptoma, posebno suicidalnih misli, obavezno se treba javiti struÄnjaku.
GraÄ‘ani Srbije pate od hroniÄne isrcpljenosti
ViÅ¡e od dve trećine graÄ‘ana Srbije pati od hroniÄne iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazali su rezultati meÄ‘unarodne zdravstvene studije "Budućnost zdravlja". Istraživanje meÄ‘u 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je viÅ¡e od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo je hroniÄnu iscrpljenost na poslu ili neÅ¡to sliÄno ili da iz liÄnog iskustva zna koji su simptomi tog problema.
Sindrom izgaranja na poslu najviÅ¡e pogaÄ‘a stanovnike Rusije (72 odsto), graÄ‘ane Srbije (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Å paniji, Italiji i NemaÄkoj (48 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suoÄilo sa hroniÄnom iscrpljenošću na poslu.
Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavaca da sprovode mere za oÄuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.
Autor: Politika
Čitaj dalje...
Korona virus, Srbija i Balkan: Kolika će mi plata biti ako sam u karantinu
Dragana B. se pre nekoliko dana družila sa ljudima koji su proveli vreme sa zaraženima od korona… Dalje...
Dobila otkaz nakon što je utvrđeno da ima rak, za poslodavca sve po zakonu
AnÄ‘elki Todorović iz Kragujevca krajem proÅ¡le godine dijagnostikovan je karcinom dojke. Prema njenim reÄima, dan nakon… Dalje...