Danas sve veći broj ljudi radi 50, 60, pa i 70 sati nedeljno, pretvarajući svoje kancelarije u drugi dom. Mnogi šefovi misle da, što se duže radi, više zadataka može da se obavi. Nauka, međutim, dokazuje da je to netačno i da se najveća efikasnost postiže kada zaposleni rade četiri dana nedeljno, a tri dana odmaraju.

Vredno je napomenuti da ukoliko tražiš posao, ili bi razmotrio bolje prilike, a umara te da šalješ 1000 CVa na razne kompanije, ovakav sistem agenta za zapošljavanje može da ti nađe posao vrlo brzo ili da otvori nove bolje plaćene pozicije. Pusti našeg agenta da aktivno traži posao za tebe potpuno besplatno. Prijavi se danas.

Radnik u Srbiji, po zakonu na poslu provede 40 sati nedeljno, a radni dan mu traje osam sati. Nezvanično, mnogi rade i mnogo duže - 9, 10 i više sati dnevno ili šest dana u nedelji.

Poslodavci u Srbiji ni ne razmišljaju o skraćenju radne nedelje, jer bi im "propao posao", uprkos tome što psiholozi kažu da je četiri radna dana, pa čak i s dužim radnim vremenom, mnogo bolje i za radnike i za biznis.

SRPSKA TUGA: Radnici u Idei ne mogu da kupe ni kiflu za topli obrok, ali to nije sve!

Da četiri radna dana nisu samo nemoguća fantazija, dokazuje i EU praksa

Naime, i sada je radna nedelja u našoj zemlji za oko dva sata duža nego u Nemačkoj, Poljskoj ili Portugaliji, a prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji spustila se ispod 40 radnih sati. Budući da je u Srbiji do radnog mesta teško doći, a lako ga izgubiti, radnici su često primorani da rade duže nego što je predviđeno radnom nedeljom, a pritom im se prekovremeni sati veoma retko plaćaju. Uz to, skraćenjem radne nedelje, gotovo je izvesno, smanjile bi se i zarade zaposlenih, koje su i sada niske.

Brojni eksperimenti pokazali su da ljudi mogu samo četiri ili pet sati dnevno da obavljaju produktivan rad. Nakon što njihove performanse dostignu najviši nivo, učinak postaje sve manji i ljudi na poslu postaju sve nezadovoljniji. Menadžeri koji su skratili radnu nedelju zaposlenima na četiri dana dobili su zauzvrat bolji učinak radnika tokom, radnih dana, njihovo veće lično i profesionalno zadovoljstvo, kao i smanjeni broj radnika koji su odlazili iz firme.

U Srbiji, nažalost, kao da nema hrabrosti za ovakav korak, a mnogi poslodavci sa kojima je “Blic” kontaktirao kažu da je ovo trenutno nemoguće, jer nam je "i ovako niska produktivnost".

Mi u Srbiji radimo sa malim maržama i teško je zaraditi novac. Skraćenje radne nedelje, po mom mišljenju smanjilo bi produktivnost, jer bi u tom slučaju ljudi radili po dva posla, pošto bi za to imali vremena. Firme sa velikim profitom mogle bi da se kockaju i eksperimentišu na ovakav način. Međutim, druge firme, koje nisu finansijski stabilne, skraćivanjem radne nedelje mogle bi da ugroze poslovanje kompanije - kaže Momirović.

Ovo je 10 NAJGORIH SRPSKIH FIRMI

U njegovoj kompaniji, objašnjava, zaposleni imaju osmočasovno radno vreme, a svaki prekovremeni sat se naplaćuje. Prema njegovim rečima, top menadžeri mnogo više vremena provode na poslu, ali su im i plate mnogo veće.

"Nije važno koliko se radi, nego kolika je produktivnost"

Za Ivana Bevca, vlasnik izdavačke kuće “Booka” i knjižare “Bookastore” nije suštinski važno koliko se sati radi, već koliko je vreme koje se provede na radnom mestu efikasno potrošeno i kolika je produktivnost zaposlenih.

To zavisi od vrste posla, odnosno gde bi takav način rada mogao da se organizuje. Pristalica sam mišljenja da nije bitno koliko se sati provodi na poslu, već je bitan rezultat. Može neko da se pojavi na poslu samo dva puta, ali da ima rezultat mnogo bolji od onoga koji je svaki dan po nekoliko sati na poslu - kaže on.

Objašnjava da u knjižari nije moguće skratiti radnu nedelju, jer se bavi uslužnom delatnošću. Njegovi radnici rade šest i po do sedam sati dnevno.

I u Srbiji je moguće fleksibilno radno vreme

Da je u nevladinom sektoru "lagodnije" nego u privatnim kompanijama, uvrežena je zabluda, bar ako pitate Aleksandru Stamenković, koja je radila u NVO sektoru a danas je u jednoj poznatoj međunarodnoj organizaciji.

Kako kaže, u NVO sektoru često se radilo prekovremeno, kao i vikendima, a nadoknade u vidu slobodnih sati ili novca gotovo da nije bilo. Jedina prednost je bilo što se povremeno moglo raditi van kancelarije, ili čak i van zemlje.

Sve dok vam je srce u tom poslu to nije problem, ali kada ta ljubav prestane, počinjete da osećate sav teret nemanja vremena za privatni život. Sistem u kom sam sada je daleko humaniji i fleksibilniji. U pitanju je velika međunarodna organizacija koja veoma poštuje balans posao-privatni život svojih zaposlehih. Takođe, postoji mogućnost da sa supervizorom dogovorite da ćete nekoliko dana raditi par sati duže, pa da u nekom trenutku uzmete slobodan dan - kaže Stamenković.

Ona dodaje da je na njenom sadašnjem radnom mestu jedna od centralnih vrednosti poštovanje kulturne raznolikosti, pa se tokom godine se obeležavaju i katolički i pravoslavni, ali i muslimanski praznici.

• Mislim da je osećaj fleksibilnosti na radnom mestu daleko važniji od tačnog broja zakucanih radnih sati ili dana – odnosno da imate opciju da birate u skladu sa vaÅ¡im potrebama. Recimo da radna nedelja traje 40 sati, super je kada može da se sa supervizorom dogovori kako da se raspodele ti sati na zadovoljstvo svih strana - kaže Stamenković.

Čitaj dalje...

Agonija radnika koji su nekada bili zaposleni u pogonu koji je grejao polovinu Loznice, traje od 2012. godine, od… Dalje...

Deo radnika u kompaniji Delfaj (Delphi) pobunio se jer je morao da radi petu uzastopnu subotu, ali kada im… Dalje...